Izvor: Filmske radosti
Autor: Dragomir Zupanc
18/10/2013
Jedna od retkih filmskih manifestacija koja u svoju selekciju bira i svrstava ostvarenja iz oblasti istorije, kulture i duhovnosti, „Filmsko Bdenje duše“, održana je i ove godine po sedmi put u mestu, koje na najbolji način predstavlja tri pomenute kategorije – Sremskim Karlovcima. Rasute po najlepšim salama i prostorima sunčanih oktobarskih dana, grada koji je centar srpske duhovnosti i blizu četiri veka sačuvane tradicije, projekcije izabranih filmova su upotpunjavale i nadograđivale, atmosferu umnosti i impresivne vezanosti između stvaralaca i auditorijuma.
Na otvaranju u svečanoj sali Karlovačke gimnazije, posle van konkurencije prikazane filmske kompilacije Srđana Ilića „Triptih o milosrdnom anđelu nad Novim Sadom“, takmičarski program su otvorili „Srpska heroina“, Branka Stankovića i „Kosma“, Sonje Blagojević. Danas sigurno najeksponiraniji i sveprisutni tv pregalac RTS-a, Branko Stanković, potsetio je javnost na lik i delo najodlikovanije srpske heroine: Milunku Savić. Mlada autorka, Sonja Blagojević, potekla iz kultnog studija „Kvadrat“, izatkala je dokumentarac pun simfonijskog sazvučja i u registru od tamnih i durski obojenih do alegreta punog optimizma tonaliteta, prezentujući nam kroz borbu slobodnih radio stanica za istinu o kosovskoj stvarnosti, jednu drugačiju, tačniju sliku o životu Srba na Kosovu. Saga o pletiljama i kreatorkama slamnatih slika pretočena je u film „Od zrna do slike“, Branka Ištvančića. Autor se pozabavio i istraživanjem šta je sa bunjevkama koje je reditelj Ivo Škrabalo, snimao pre trideset godina.
Na Filmskom Bdenju duše su se pojavila i dva ostvarenja iz dijaspore: „Srbi narod koji izumire“ u produkciji Prijatelj Božje fondacije iz Kanade i „Od Naissusa do Konstantinopolisa“ Vesne Janošević sa Sejšelskih ostrva. Autorka je sa suprugom, sveštenikom, uveličala skup, i svojom životnom pričom upotpunila onu svudaprisutnu duševnost. Produkciju RTV Republike Srpske predstavila su dva filmska ostvarenja: „Sveta loza“ Mire Lolić Močević i „Brojevi“, Branka Lazića. Oba dela su na visokom profesionalnom i tehničkom nivou, imponuju ozbiljnošću pristupa temama kojima se bave. Lazićeva priča o ženi koja je preživela ustaške zločine, spada u najpotresnije iskaze o stradanjima na ovim prostorima. Zapaženo je i prisustvo dva filma iz Rusije: „Krstova pustinja“, Tatjane Dunaeve i „Dnevnik duhovne kćeri“, Ivana Djačenka. Gruzija se predstavila sa filmom „Svaneti-živi mit“, Spartaka Pardžijana, a Belorusija sa „Bratskom svećom“, Irine Voloh. Još dva filma su predstavljala RTS: „Dugo putovanje“, Veska Butrića i Ramadana Demirovića i „Radoslavljevo Jevanđelje“, Ivane Kovačević i Dragana Markovića. Treći „Sita i rešeta majstora Debeljaka“, Dragomira Zupanca, realizovan je u koprodukciji sa Nacionalnim savetom slovenačke manjine u Srbiji. Jedna zanimljiva priča o sudbini Pan filma, Pančevačke fillmske kuće, ispričana je kroz ostvarenje Radiše Stanišića, „Pan film – sećanja, pogledi“. Sineaistički prefinjena minijatura Radiše Cvetkovića „Srećan kraj“, lucidan citat jednog velikog iranskog umetnika, sasvim je dobro korespondirala na završnoj večeri manifestacije.
Autori su se rastali posle prepodnevne sesije u „Sremskom kutku“, gostionici plemenitog Saše Matića-Kovačića, ponevši sa sobom Zahvalnice „Bdenja Teodora Kačuna“ i po neku bocu bermeta, dvorskog pića Marije Terezije. Nagrađenim autorima: B. Ištvančiću, S. Blagojević, B. Stankoviću, R. Cvetkoviću, B. Laziću i D. Zupancu pripalo je „Bdenje Jakova Orfelina“, koje im je ravnopravno dodelio žiri u sastavu: Srđan Ilić, Marko Ružić i Dragan Kovačević.
Podeli na:
