Filmske radosti - Logo

You are here

Mira Fornaj: Uvek praviš filmove zbog gledalaca

Razgovarao: Zoran Gajin
28/10/2013 - 20:15

 

Mira Fornaj

Imao sam veliko zadovoljstvo da tokom 29. Međunarodnog filmskog festivala u Varšavi, koji se održavao od 11. do 20. oktobra porazgovaram sa dobitnicom glavne nagrade „Zlatni tigar” u Roterdamu, Slovakinjom Mirom Fornaj (Fornay). Nagradu je dobila za svoje drugo celovečernje ostvarenje „ My dog killer”, a njen film na varšavskom festivalu je prikazan u selekciji „Otkrića”, dok je ona bila članica žirija selekcije „Slobodan duh“ zajedno sa našim Vukom Bojanom Kosovčevićem. „My dog killer” je veoma moćna priča o mladom skinhedu, koji traži put spasa iz raspale porodice i samoće.

Tvoj prvi film „Lisica” (Fox) je prikazan u Veneciji, a drugo ostvarenje je dobilo glavnu nagradu „Zlatni tigar“ u Roterdamu. Šta konkretno za tebe znači na profestionalnom planu imati filmove uvrštene na tako velikim festivalima?

Mira Fornaj: Mislim da je ovo više pitanje za moje producente, jer oni rade sa ovakvim informacija. Mislim da što se njihovog posla tiče, naći novac za moj sledeći projekat je od velike pomoći.

Za mene lično ovo je bilo nešto posebno, jer dobiti nagradu od tih ljudi čije filmove veoma volim je bila velika čast.

Tri godine si istraživala  temu o nacistima i odlučila se za totalno drugačiji pristup istoj. Imamo glavnog lika koji je veoma osetljiv i emocijalno nezreo. Zbog čega si odlučila da ideš ovim putem, prateći glavnog lika?

Bio je to prirodan pristup. Ispričati priču o grupnom nasilju za mene nije interesantno, jer ima puno takvih filmova. Uvek sam bila bliska sa ljudima koji žive na marginama i uz to volim da imam jedan snažan lik kojeg ću „pratiti“. Možda će se to promeniti jednog dana, sada zaista ne znam. U oba moja filma imam jedan glavni lik i njegovu priču. Volim jednostavnost, tako da biram najjednostavniji način da ispričam priču glavnog lika koji je naravno nezreo, inače bi se pridružio tom „klubu“.

Da li bi rekla da je ovo veliki problem u Slovačkoj?

Nisam snimila ovaj film kao poseban problem u Slovačkoj. Ovaj problem je prisutan svuda u Evropi - posebno mislim na rasizam i ekstremizam, ali verujem da je ovo film o lokalnoj priči univerzalne teme. Naravno priče bi se malo razlikovale u zavisnosti od dela Evrope.

Šta ti lično misliš da je okidač za ovakvu netoleranciju među ljudima?

Pokušavam da odgovorim na to pitanje u filmu, ali za mene lično osnova ovoga je što mi omogućavama da se ovakve stvari dešavaju, i veoma malo činimo da bi smo zaustavili taj trend. Desnica, ekstremisti su samo vrh planine, ali moj film govori o društvu iz kojeg dolaze. Ovi momci su jednostajno vidljivi. Celo naše društvo je nažalost netolerantno. Promene su vidljive u gradovima I mnogo su brže, ali ljudi koji žive u manjim mestima su veoma konzervativni, bez posla trenutno, njima je veoma teško i jednostavno moraju da na nekome istresu negativnu energiju. Krećemo se polako ka boljim rezultatima i promenama kada je netolerancija u pitanju, u najboljem slučaju barem se o tome diskutuje. U jednom danu mišljenje ljudi ne može da se promeni,  za to je potrebna ogromna količina rada, a mogo nas toga još očekuje. Mislim da je obrazovanje pravac dostizanja ovih promena.

Da li bi rekla da je ovo nezavisan film?

Što se finansija tiče ne. Film je dobio podršku Češkog i Slovačkog filmskog fonda i televizije, ali što se tiče snimanja i produkcije da, bio je nezavisan. To je super što država podržava filmove i neophodno je, jer to nije film koji će vratiti uložena sredstva, jer nije zabavnog karaktera.

Festivalski ili bioskopski film?

Uvek praviš filmove zbog ljudi, gledalaca. Nešto posebno me ne interesuje gde bi trebalo da bude prikazan, bilo to na festivalu Ili u bioskopu za mene je sve jedno i na kraju pozivitivno. Naravno da bih bila sretnija kada bi imala veliku gledanost u mojoj zemli. Ono što sam čula, jer više ne živim u Slovačkoj, da je situacija veoma loša. Zatvaraju bioskope. Generalno ljudi su prestali da idu u bioskope, jer je postalo veoma skupo da porodično ljudi idu, jer jedva to mogu da priušte.

Kakvi su planovi posle Varšave? Turneja na festivalima, neka bioskopska distribucija?

Mislim da, što se festival tiče ide veoma dobro. Zarađujemo od nagrada što me čivi veoma sretnom jer mi to puno pomaže oko mog sledećeg projekta. Što se bioskopske distribucije tiče, biće prikazan u Češkoj i Slovačkoj, takođe i u Nemačkoj. To je bilo veoma lepo jer su Nemci stupili u kontakt sa mnom, a ne obratno. Prestala sam da idem na festivale sa filmom jer moram da se koncentrišem na svoj novi film. 

Comments

Add new comment