Žan Mark Bar: Od Srba sam dosta naučio

Ova nagrada, koja nosi ime pionira filma na ovim prostorima, prilika je da slavimo nezavisnu kulturu na celom Starom kontinentu, iako već šest decenija holivudski filmovi očigledno dominiraju na velikom platnu - kaže proslavljeni francuski glumac, reditelj i producent Žan Mark Bar, ovogodišnji laureat priznanja „Aleksandar Lifka”, koje se dodeljuje u okviru Festivala evropskog filma na Paliću za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

 

Smatrate da Holivud dominira svetskom filmskom scenom. U kakvom se onda položaju nalazi evropski film?

 

Sve lokalne evorpske kinematografije pokušavaju da zaštite sopstvenu produkciju, postoji velika želja za snimanjem, ali je problem finansijska isplativost. Takva situacija je u Francuskoj, Nemačkoj, Srbiji i mnogim drugim zemljama. Dominiraju velike produkcije, ulažu ogroman novac, ali kao da smo svedoci rađanja jedne revolucije u kojoj se bore evropske kuće.

 

Dobijali ste pozive da snimate u Holivudu, ali ste ipak ostali da radite u Evropi. Da li ste se nekada pokajali zbog toga?

 

To je jedan od rizika koji sam izabrao. Mogao sam da odigram jedan film u Americi i da ne brinem o penziji, ali sam se ipak odlučio da penziju dočekam u Francuskoj. Kada sam sedamdesetih godina počinjao, došao sam iz Kalifornije iz prelepe kuće i porodice koja je pripadala srednjoj klasi, gde se uvek mogu vratiti ukoliko dođe do neuspeha. To je možda avantura ega.

 

IZLOŽBA

 

U okviru 19. festivala evropskog filma u ponedeljak će biti otvorena izložba posvećena Melini Merkuri. Na Letnjoj pozornici u sklopu takmičarskog programa biće prikazani filmovi „Lena” Kristofa van Rampaja i „Moj brat đavo” Salija el Hoseinija.

 

Da li je rizik bio i jedan od kriterijuma po kome ste birali uloge?

 

Možda se može tako reći. Ti kriterijumi se menjaju tokom života, mladom čoveku sve je izazov, a onda postajete izbirljivi i opet preuzimate rizik za izbor uloga. Moja karijera je privilegovana, uspeh „Velikog plavetnila” dao mi je mogućnost da sam biram put u ovom poslu. Sarađivao sam sa mnogim evropskim nezavisnim imenima, kao što su Lars von Trir i Luk Beson, koji su me inspirisali i uverili da Evropa postoji.

 

Čini se da kao reditelj uvek idete korak dalje nego kao glumac?

 

Da, to je tačno. Sa novim tehnologijama koje su nam dostupne mogu da istražim nove teritorije i nove svetove. Kad napravim film sa malo novca za tri nedelje, to je onda veliki izazov, a kao glumac nemam toliku odgovornost.

 

Često kažete da su veliki uticaj na vaš rad imali filmski radnici sa ovih prostora, šta ste od njih naučili?

 

Kada sam prvi put gledao Šekspira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prosto sam zanemeo. Sa takvim žarom se nije izvodio ni u Engleskoj i Francuskoj. Jugoslavija je imala zaista velika glumačka imena. Glumci sa ovih prostora rade srcem, potpuno se predaju umetnosti. Uvek se rado sećam kako sam radio sa Lazom Ristovskim, Draganom Nikolićem, Sergejom Trifunovićem, Anitom Mančić, a ima još mnogo imena sa kojima bih voleo da stanem ispred kamere, kao što je na primer Miki Manojlović.

 

Između vašeg rediteljskog debija „Ljubavnici”, u kojem ste sarađivali sa bivšom suprugom Irinom Dečermić, i uloge u filmu „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem” prošlo je 12 godina. Primećuju li se promene u političkim, socijalnim, kulturnim prilikama.

 

Da naravno, promene se primećuju, period pre i posle rata se ne može porediti, ali je sukob svakako ostavio niz posledica. Društvo se razvija, idete u korak sa vremenom, a to sa sobom nosi niz drugih promena.

 

Publika na Paliću i Beogradu imaće priliku da vidi vaš film „Seksualne hronike francuske porodice”. Kako je on prihvaćen u Francuskoj i drugim zemljama gde je prikazan?

 

Film govori o sadašnjici u kojoj mladi rastu uz pornografiju, kojaim je dostupna sa samo jednim klikom miša. Njihovo seksualno obrazovanje ide u tom pravcu gde preovladava hiperseksualnost i eksploatacija žene, a nevinost sedamdesetih godina više ne postoji. Pored Francuske, prikazan je u Moskvi, i bilo je jako zanimljivo gledati mlade Ruse kako ga kritički pomno posmatraju.