Jazz ( Ken Burns, 2001)
Istorija Dzeza. Od 1917 do danashnjih dana. Dokumentarac sachinjen od deset epizoda, po dve epizode za svaku eru. Nazalost nisam uspeo sve da odgledam, ali srecom nashao sam linkove na netu. Tako da ako neko hoce, rado cu podeliti
Ono shto sam ja uspeo da odgledam je period od 1935-1939. Pricha o svingu. Meni najomiljeniji pravac u dzez muzici. Upravo shto ima taj neki zivi ritam koji te tera da igrash. Na samom pochetku su bili igrachi (dzigabag) tako se zvao taj ples, shto je meni najveca zelja da nauchim, ali na zalost ovde nisam imao srece da nadjem neku plesnu shkolu koja uchi ovaj neobichan ples. I bili su oni drugi koji nisu igrali vec su samo mirno stajali pored bine, ali naravno ne kao drvene marije, vec su stalno neshto dobacivali svirachima, terajuci ih da daju 110%!
Za kralja svinga se smatra niko drugi do Benija Gudmena. Bio je najpopularniji u to vreme. Njegov bend je na zivim svirkama brojao preko 10-ak chlanova. Svirali su bukvalno u svim poznatim klubovima, bioskopskim, koncertnim salama. Svirali su chak i u "Karnegi holu" Bilo je oko 3-4 hiljade ljudi. Prvi put u istoriji SAD-a da je neki dzez orkestra svirao na tom mestu. Svi do jednog su bili nervozni. To jednostavno nisu bili oni, preprichavaju chlanovi benda. Sve dok Dzini Krupa, bubnjar, pun energije nije krenuo kao da manijak udara ne bi li pokrenuo bend iz letargije. Kada je magija krenula, nisu mogli da se zaustave. Vrhunac pochinje pesmom "Sing, sing, sing", mislim da je to njihova najpopularnija stvar. Moj favorit u svakom sluchaju. Ljudi u ustali iz svojih stolica i pocheli da djuskaju. Jednostavno nisu mogli da se obuzdaju.
Kada je snimao u studio, bio je trio. Beni naravno na klarinetu,Tedi Vilson na klaviru i Dzen Krupa na bubnjevima. Njih trojica su stalno radili, medjutim, kada je trebalo da se izadje na binu Tedija nije bilo. Pogadjajte zashto? Bio je Afro-amerikanac. Beni je rekao da jednostavno ne bi bilo dobro da se jedan crnac pojavljuje medju belcima. Ipak to bio period segregacije. Medjutim, menadzer je uspeo da ubedi Benija da popusti. Bio je pun pogodak. Jer ljudi koji vole muziku nisu gledali boju koze.
Blagi pad popularnosti se osetio kada su bend mnogi napustili medju njima Krupa i Vilson. Oni su osnovali svoje bendove i Beni se nashao u nezavidnom polozaju. Sa druge strane Amerike u Kanzaz Sitiju pojavljuje se novi sving orkestar. To je bio Kaunt Bejzi (Vilijam Bejzi) sa svojim orkestrom. Koji je bio josh zivahniji od Gudmenovog. Za kratko vreme stekao je ogromnu popularnost. Ono shto je njega razlikovalo od Gudmena jeste nachin sviranja i zapisivanje nota. Kod Gudmena sve je bilo organizovano, znala se svaka nota, bilo je improvizacija naravno, ali manje vishe su svirali isti repertoar. Dok se kod Bejzija nije znao red. Postojala je matrica, tako da nazovem, a je ostalo chista interpretacija. Jedan krene drugi se ubaci, treci prati, a Bili Holidej sa svojim glasom sve to prati. Holidejka, dete sa ulice, vishe je bila mushko nego zensko sa tim nezgrapnim glasom. Nije mogla dve oktave da otpeva, ali je stekla ogromnu slavu. Bila je uvek deo mushkog drushtva, spreman na sve. Pila, kockala se, pushila, psovala, sve shto su i mushkarci radili.
Ono shto je zajednichko za ova dva benda je bio Chik Veb. Naime u to vreme je bilo popularno takmichenje bendova. To se najbolje moze opisati filmom iz 1986.god.
Crossroads. Dva benda takmiche, a publika bira pobednika. Ono shto nije uspelo Beniju, uspelo je Bejziju. Iako je glavni sudija doneo odluku publika je ostala podeljena. Bejzi je jednom prilikom rekao.
Najbitnije je da me publika nije izvikala i da me Veb nije dotukao . Kada je chlan Vebovog benda rekao Chiku da ima pevachicu za njih, Veb je sa ushicenjem chekao curu. Medjutim, kada je stigla, ni jedna druga do Ele Ficdzerald, Veb je utihnuo. Nije zeleo da mu ona peva jer je bila "veoma ruzna". I dugo je odbijao dok mu prijatelj nije pripretio otkazom ukoliko je ne pusti da peva. Veb nije imao gde i morao je da popusti. Ispostavilo se kao ispravna odluka jer cura ne da je znala da peva nego je imala andjeoski glas.
Pored svih ovih muzichara pojavljuju se Arti Sho, koji je bio ziv za vreme pravljenja ovog dokumentarca i pojavljuje se u filmu. Lester Jang, Djuk Elington (sa bendom je ishao pochetnom 1939 godine na turneju po Evropi i bio je dochekan kao kralj, jer je stari kontinent nije imao prilike da ih slisha uzivo. Naravno neprilike su stigle kako su preshli nemachku granu. Nacizam je bio u punom jeku, ali srecom nije bilo nekih tezih incidenata. Po povratku u SAD ubrzo je i izbio rat. Djuk je bio poseban umetnik za klavirom. nije imao neko visoko mishljenje o svojim kolegama. Naravno zachetnik svega ovoga, tata dzez muzike gospodin Luis Sechmo Armstrong. Koje god melodije Kralj svinga svirao uvek se moze prepoznati Sechmov uticaj.
