Death Race (Paul W.S. Anderson, 2008)
rezija..........Paul W.S. Anderson
scenario..........Paul W.S. Anderson
po prici..........Iba Melchiora
muzika..........Paul Haslinger
fotografija..........Scott Kevan
uloge:
Jason Statham..........Jensen Ames
Joan Allen..........Hennessey
Ian McShane..........Coach
Tyrese Gibson..........Machine Gun Joe Mason
Natalie Martinez..........Elizabeth Case
Max Ryan..........Pachenko
Jason Clarke..........Guard Ulrich
Neko je jos davno dosao na ideju da se adrenalin na platnu mozda moze dobro prodati. Na zalost, to se ispostavilo kao susta istina. Ta osoba verovatno nikada nije ni razmisljala o tome koliko dalekosezne poseldice u modernoj pop kuturi to moze da napravi (niti koliko i kako ce sama ideja evoluirati). Ipak, svako vreme ima svoje kovace ovakve srece, prosto koncept o kojem govorimo toliko se filmofilima uvukao pod kozu da se ponekad valja zapitati postoji li razlika (u sustinskom smislu) izmedju adikta od narkotika i onih od filmova sa adrenalinom...
Jensen Ames, bivsi poznati auto-trkac, dobija otkaz u livnici u kojoj je radio i vraca se kuci sa 300 dolara u dzepu zeni i kcerci koje obozava i zbog kojih se odrekao akcionih vratolomija. Nazalost, cini se da momenat u kojem je to odabrao nije bas najbolji: u 2012 svetska ekonomija je totalno kolabirala, mnogo je nezaposlenih, nezadovoljnih i zeljnih krvi. I to bilo cije. Kriminal je prevazisao sve granice, sto je drzavi omogucilo da zaradi na njemu: zatvori su privatizovani i upravnici istih zgrcu ogroman novac na raznim vratolomijama. Upravnica Henesi je otisla najdalje smislivsi koncept "Trke smrti", koju uzivo prenosi i na tome zgrce ogroman novac. U principu, sustina je ostati ziv i proci prvi kroz cilj (i pored razlicitih prepreka na stazi uokvisu Henesinog zatvora). Nazalost, Frankestajn, ljubimac poblike je preminuo u poslednjoj trci i gledanost trke je rapidno pala. Potrebna je hitna zamena za Frenkija...
Malo sam u zivotu odgledao tako knjiski dobrih primera za potpuno predvidljivu adrenalinsku glupost kao sto je ova. Scene puskaranja do besvesti (koliko to metaka moze da stane u redenika u autu, ili jos gore, koji to oklop moze da izdrzi granate zemlja-zemlja ili hiljade metaka?), meso razmazano po ekranu (u vidu par latino/honkonsko/crnih devojaka), apsolutno ne postoji ni jedno iznenadjenje koje nam autor sprema iza coska, potpuno otsustvo humora, predvidivi, stereotipni likovi (bez ikakve razrade njihove psihologije) su izgleda dar autora (Paul W.S. Anderson) da izabere uvek najocekivanije resenje (sto je neosporno knjiski talenat, jer mnogi ljudi koji se to trude jednostavno ne mogu bas sve tako precizno da uklope u ovaj koncept). Jos je sve zacinjeno najpoaljonskijom muzikom koja postoji-repom.
Ipak, neverovatna cinjenica je da sve to skupa sljaka. Drzi paznju i daje priliku 12ogodisnjaku u svakom prosecnom coveku da ispliva barem sat i po na povrsinu, dok ova papazijanija traje. Tome u mnogome pomaze harizam Jasona Stathama (koji se s pravom smatra modernim herojem akcionog filma slicnog onome sto su Stalone ili Brus Vilis nekada bili).
Nepravedno je od
Death Race ocekivati bilo kakvu sustinu. To je film koji svesno puca na adrenalinske komponente modernog drustva, svesno i bezocno zloupotrebljavajuci popularnost i kultni status legendarnih
Trkaca i
Rollerballa, ciji je konglomerat (uz tu i tamo primese originalnog filma
Death Race 2000, ciji je rimejk). I vizuelno i poentom. Preporucujem ga samo hard core fanovima akcionog-sf ovakvog tipa...
