November 24, 2014, 03:36:26 PM *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
 
   Home   Help Pravilnik Staff List Login Register imdb google filmske radosti kontakt  
Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Boj na Kosovu (Zdravko Sotra, 1989)  (Read 1718 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
wolfvaga
Moderator
*****
Offline Offline

Gender: Male
Location: Srbija
Posts: 612


Lupus in fabula :)


« on: July 03, 2009, 08:22:41 PM »

http://img78.imageshack.us/img78/6928/bojnakosovu.jpg
Boj na Kosovu (Zdravko Sotra, 1989)


rezija..........Zdravko Sotra
scenario..........Ljubomir Simovic (po sopstvenoj istoimenoj drami)
muzika..........Dusan Karuovic
fotografija..........Radoslav Vladic
uloge:
Milos Zutic..........Knez Lazar Hrebeljanovic
Gorica Popovic..........Kneginja Milica
Voja Brajovic..........Vuk Brankovic
Tanasije Uzunovic..........Gerasim, Vukov brat i monah sa Atosa
Zarko Lausevic..........Milos Obilic
Svetozar Cvetkovic..........Milan Toplica
Lane Gutovic..........Ivan Kosancic
Ljuba Tadic..........Murat
Branislav Lecic..........Bajazit
Marko Bacovic..........Jakub Celebi
Dusan Janicijevic..........Miralem
Bata Zivojinovic..........Srbin Hamza

     Tradicija upornog prizivanja i pokazivanja (svetu) Kosova i njegove istorijske velicine za Srbiju, na lokalnom TV (RTS1) je ponovo uzrokovalo prikazivanje filma Boj na Kosovu na vidovdan. Naime, ova se mitska bitka za Srbe odigrala upravo na taj datum 1389. Stoga, kao neko koga ove teme prilicno interesuju (i ko je sam film gledao bezbroj puta u razdoblju od poslednjih 20 godina) mislim da o ovoj valja prodiskutovati i sa te, istorijske, strane, a i sa aspekta samog filma...
     Istorija Tursko-Srpskih sukoba datira jos od sredine 14. veka, kada je jos Car Dusan Silni, srpski car, uvideo da ce pleme zeljno osvajanja, Turci biti veliki problem za Srpsku drzavu, koja u to vreme cveta kao najveca sila na Balkanu. Na zalost, Dusan biva otrovan od strane grckih kaludjera 1355. i samu drzavu ostavlja na milost i nemilost njenim velikasima, koji su pregazili njegovog sina, Urosa (za kog se, uzgred budi receno, i ne zna sa sigurnoscu da li je bio njegov sin).
     U tom razdoblju (do 1389.) Srbi i Truci su vodili 10 bitaka-6 su dobili Srbi, 4 Turci. U praskozorje samog boja, 1388. Vojvoda Vlatko Vukovic, gospodar Huma, (inace najsposobniji vojskovodja tadasnjeg kralja Srbije i Bosne, Tvrtka I) je kod Bilece potukao tursku vojsku do nogu (po predanju, sazezeno je 80 000 Turaka, no ja uvek istorijske podatke sagledavam sa mnogo manjim ciframa, recimo da ih je bilo 20 000, sto je za vreme feudalizme ipak bila znacajna brojka). Posledica toga je jedan sveobuhvatni rat, sve ili nista, koji ni za jednu stranu nije imao prazan znacaj bitke.
     Turci su ispraznili obe vojske i Rumelijsku (evropski deo) i Anadolijsku (maloazijski deo) i krenuli ka Srbiji. Sa srpske strane, teret bitke je pao na Lazara Hrebeljanovica, gospodara moravske zemlje, koji je imao pomoc Tvrtka Kotromanica (odred pod vojvodom Vukovicem, negde oko 10 000 ljudi) i svog zeta Vuka Brankovica (bio je ozenjen najstarijom njegovom kceri, Marom), gospodara Metohijske i dela Kosovske zemlje, za koga se smatralo da je najbogatiji covek srednjevekovne Srbije, te je stoga na raspolaganju imao najvise oklopnih vitezova (njegovo je brojno stanje islo mozda i do celih 15 000 vojnika). Uglavnom, svi izvori se slazu da je odnos snaga bio 3:1 za Tursku stranu. Kosovo je bila pogodna zemlja za dobro manevrisanje tako velikih vojski, stoga je bilo logicno resenje za ovu presudnu bitku...
     Raspored vojski je otprilike izgledao ovako: Kod Turaka na levom krilu Jakub Celebi, na desnom Bajazit, u centru Murat; Kod Srba levo Vlatko Vukovic, desno Vuk Brankovic, u sredini Lazar i njegova bliza vlastela. Raspored snaga: kod Srba napred oklopljena konjica, pozadi teska, oklopljena pesadija, kod turaka prvo sanci sa koljem, zatim pesaci, zatim laka konjica. Ispred te Turske vojske se nalazilo barem 1 000 strelaca. Bitka je pocela u 8 sati izjutra, pokretom teske srpske konjice. Turci ka njoj odapinju kisu strela. U zurbi da se ove strele izbegnu, konjica u punom trku nalece na turske pesake. Vuk Brankovic, komandir desnog krila, sa najboljom konjicom, gazi tursko levo krilo. Jakub Celebi gine u ovom udaru. Videvsi sta se zbiva na levom krilu, Bajazit prelazi u napad. Nalece na Vlatka Vukovica i biva zaustavljen i nateran na ceonu bitku, jedan na jedan. Lazar nastupa sa centrom i udara na turski centar.
     Negde u procepu izmedju gazenja levog turskog krila i frontalnog ogleda centara vojski, bratstvo 12 srpskih vitezova, koje je nepravedno oklevetano da ce izdati na Kosovu, u obliku klina se zalece tacno na Sultana, okruzenog kamilama i teskom strazom. Po izvorima, medju tih 12 dvojca je bilo Milosa. Ne zna se da li je bas jedan od ove dvojce uspeo da Murata probode kopljem. No, neosporno je da je bar jedan od njih bio veoma cenjen u narodu, jer se on negde od kasnog XV veka smatra (K)Obilicem. Nisu svi izginuli u tom poduhvatu, no malo se o njima istorijski zna. Kroz pesme i predanja doslo se do dva imena: Kosancic i Toplica. No nije sigurno i da su oni zista postojali.
     Nazalost, ni srpski vladar nije docekao kraj ove bitke. Bilo da su ga Turci zarobili i pogubili ili da je kasnije sasecen u Samodrezi, kad je bitka vec uveliko bila gotova, njegova smrt je zapravo centralni problem srpske drzave tog doba. On je mozda i jedini u to vreme koji uspesno balansira izmedju Tvrtka sa jedne, Milice sa druge i Brankovica i vlastele sa trece strane.
     Neosporno je da je ishod ove bitke zapravo istorijski nevazan za dalje odvijanje nekih stvari na Balkanu. Srbi su konacno pali u totalno rasulo, a Turci se nisu vratili na ovo podrucje jos najmanje pola veka posle bitke (sto indirektno itekako govori o tome ko je pobednik samog Boja). No, u duhovnom smislu, kao kamen temeljac viseg stradanja, onog za veru i narod, ovaj Boj je centralna stvar na kojoj lezi citava kultura naseg naroda. On je dobio epitet "sveti" i svetli kao luc, zrno srpske kulture i do danasnjih dana. Nije ni cudo sto je oko njega nastao jedan od najmracnijih (ali i najdivnijih) ciklusa nase epske poezije...
     I za kraj, nesto o samom filmu ... Prava je steta sto se ovog predloska (inace odlicni i drama i tekst Ljubomira Simovica) dokopao Sotra. Ekranizacija se ne moze tretirati ni kao TV drama, ni kao pravi, celovecernji film, uprkos dobrom kastingu, odlicnoj muzici i bogatom kulturnom nasledju koje ostavlja fantasticno polje imaginacije autoru koji ga zagolica. Dakle, krajnje je vreme da ova prica dobije propisnu ekranizaciju...
« Last Edit: July 03, 2009, 08:43:24 PM by wolfvaga » Logged
ptakh
Član
**
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 524



« Reply #1 on: July 03, 2009, 09:24:05 PM »

Prava je steta sto se ovog predloska (inace odlicni i drama i tekst Ljubomira Simovica) dokopao Sotra. Ekranizacija se ne moze tretirati ni kao TV drama, ni kao pravi, celovecernji film, uprkos dobrom kastingu, odlicnoj muzici i bogatom kulturnom nasledju koje ostavlja fantasticno polje imaginacije autoru koji ga zagolica. Dakle, krajnje je vreme da ova prica dobije propisnu ekranizaciju...

Nije se on toga dokopao no ga je RTS stisnuo ko zmija zzabu jer Shotra je njihov ccovek za razne godishnjice i proslave, a to je pravljeno takvim nekim povodom. Shtedelo se na parama i bio je izuzetno kratak vremenski rok, tako da ccak ni ja koji mrzim i prezirem Shotru ne mogu da bacim ni pola krivice na njega.

No glavno da drama postoji, a vremena ima... Kad bude, bicce 
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

kinoteka dob mondovizija
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2008, Simple Machines
Sredio Vinston | Početna | Online projekcije | Kontakt | Recenzije | Preporučujemo

SMF customization services by 2by2host.com
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.265 seconds with 21 queries.