|
vinston
|
 |
« Reply #8 on: September 01, 2009, 12:13:24 PM » |
|
Srbija je dobila 31. avgusta prvi Zakon o kulturi posle 17 godina, a iako će njegov značaj biti prekretnički, s obzirom da predviđa niz sistemskih novina, usvojen je uz mnogo manju pažnju javnosti od izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, koje je takođe predložilo Ministarstvo kulture.
Za Predlog zakona o kulturi, koji je razmotren još sredinom jula u načelu, glasali su gotovo svi prisutni poslanici - 127 od ukupno 128, a usvojen je i amandman poslanice Demokratske stranke Gorice Mojović.
Zakonodavni odbor je prethodno izvršio redakciju teksta, kojom je promenjen predloženi tekst člana 16. i člana 23a, sa čim se složio i predstavnik vlade na sednici.
Predstavljajući Predlog zakona o kulturi u julu, ministar kulture Nebojša Bradić je istakao da bi trebalo da obezbedi pravni okvir za dalji kulturni razvoj, kao i za promene kulturne prakse, poboljšanje položaja svih aktera kulturne politike i jasno definisanje obaveza i odgovornosti javne uprave prema njima.
Zakon o kulturi trebalo bi da bude osnova za još desetak podzakonskih akata, neophodnih za njegovu primenu, a s obzirom na njegov krovni karakter - i za nove zakone u posebnim oblastima kulture i umetnosti.
Tokom rasprave, najviše su kritikovane predložene odredbe koje se odnose na sastav Nacionalnog saveta za kulturu, postupak privatizacije u kulturi i način zaštite kulturnih dobara.
Zakon predviđa Nacionalnog saveta za kulturu kao stručno-savetodavnog tela, čije bi članove birala skupština na predlog vlade, koja bi donosila i Strategiju razvoja kulture Srbije, a na osnovu nje bi potom usvajali programe i Autonomna pokrajina i lokalna samouprava.
Među novinama je konkursni izbor direktora ustanova čiji su osnivač Republika, Pokrajina ili lokalna vlast, a predviđeno je i da lica koja obavljaju umetničke, programske ili stručne poslove u ustanovi, zasnivaju radni odnos ugovorom o radu, s mogućnošću ponovnog zaključivanja.
Ustanove kulture mogle bi da steknu status ustanove kulture od nacionalnog značaja, koji bi mogao da bude i oduzet.
Zakon o kulturi bi trebalo da na sistematski način reši probleme umetnika, saradnika i stručnjaka u kulturi, budući da predviđa kako uslove i način za sticanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, tako i obezbeđivanje sredstava u budžetu Srbije za uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Radi podsticanja kulturnog stvaralaštva, predviđeno je da vlada utvrđuje republičke nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu, a podsticanje umetničkog stvaralaštva predviđeno je i dodeljivanjem priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku. Ta praksa funkcioniše proteklih par godina na osnovu vladinih uredbi.
Predlogom zakona predviđeno je, između ostalog, i da se sredstva za finansiranje kulturnih delatnosti mogu obezbeđivati osnivanjem i delovanjem zadužbina i fondacija.
Stupanjem na snagu krovnog zakona o kulturi prestali bi da važe Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture iz 1992. i Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture iz 1998. godine.
Zakon o kulturi razmotren je objedinjeno po hitnom postupku s predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koji je izazvao burne reakcije, pa i optužbe dela opozicionih stranaka da se Srbija vraća u vreme gušenja slobode medija iz 90-ih, kada su te partije i bile na vlasti.
Za izmene Zakona o javnom informisanju glasalo je 125 od prisutnih 225 poslanika, a usvojen je u blažoj verziji nego što je prvobitno predviđeno - budući da je vlada još uoči rasprave sama predložila amandmane, prihvatajući pojedine primedbe medijskih udruženja i odustajući od uvođenja osnivačkog kapitala medija (planiranog u iznosu od 50.000 evra) i prvobitnih visokih iznosa kazni za kršenje zakona.
Usvojen je uoči glasanja i amandman radikala kojim se odbacuje vladin predlog o zatvaranju medija koji su u protekloj poslovnoj godini bili više od 90 dana u blokadi.
Ipak, novim odredbama zakona pojedini mediji mogli bi da budu zabranjeni, a kazne za prekršaje višestruko su povećane, kako za glasilo i odgovornog urednika, tako i za distributere ako prekinu distribuciju novina iz neekonomskih razloga.
Nove odredbe Zakona o javnom informisanju podelile su i vladajuću koaliciju, pa su poslanici Socijalističke partije Srbije bili uzdržani, kao što su i ranije najavili, ali su obezbedili kvorum.
Za izmene zakona glasali su i poslanici opozicione Liberalno-demokratske partije, osim Vesne Pešić i Žarka Koraća, kao i samostalni poslanik Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije), dok su protiv bili radikali, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i pojedini poslanici Jedinstvene Srbije, a poslanici Srpske napredne stranke napustili su salu.
Dok je vlast poručila da zakonske izmene nikako ne znače gušenje slobode medija, većina opozicionih stranaka ponovila je ocene o povratku u devedesete, koje je ministar kulture Nebojša Bradić odbacio kao neosnovane još za vreme skupštinske rasprave, ističući da je cilj podizanje stepena odgovornosti medija radi zaštite prava građana.
Iako se u javnosti spekulisalo da će izmene medijskog zakona dovesti čak i do pada vlade, predsednik Srbije Boris Tadić, kako su preneli svi elektronski mediji kao jednu od vesti dana, potpisao je usvojeni zakon nedugo posle glasanja u parlamentu, ističući da je u procesu evropske standardizacije svih domaćih zakonskih akata neophodno da se uredi medijski sektor u Srbiji i dovede na evropski nivo.
Tadić je, povodom različitih reakcija na izmene Zakona o javnom informisanju, poručio i da će pratiti efekte njegove primene.
(SEEcult.org)
|
