rezija..........Zika Mitrovic
scenario..........Frida Filipovic
..........Michael Mansfeld
muzika..........Vladimir Kraus-Rajteric
fotografija..........Milorad Markovic
uloge:
Irene Papas..........Lea Weiss
Daniel Gelin..........Bora Petrovic
Hainz Drache..........Hoffmann
Jean Claudio..........Bianchi
Wemer Peters..........Von Walden
Alice Treff..........Frau von Keller
Hans Zesch-Ballot..........Dr. Berger
Od svih posledica ww2, svakako su najteze rane ljudima koji su preziveli holokaust u logorima. Mada je sve to ostalo u godinama samog rata, oziljci i secanja se ne prevazilaze tako lako. Uostalom, Jevreji na pashu uzimaju i gorke trave da ih potsete koliko je gorak zivot u tudjini... O prelaznim znacenjima se itekako da raspravljati...
Bora, urednik "Politike", jednog jutra u svojoj kancelariji zatice Hofmana, glavnog tuzioca za ratne zlocine u Nemackoj. Ovaj dolazi sa knjigom koju je Bora objavio o stradanjima u jednom od koncentracionih logora, a koju mu je bukvalno izdiktirala izvesna Lea Vajs. Jedan od optuzenih je i Dr Berger, koji je radio u tom logoru. Samo, da bi bio propisno osudjen, Lea mora da svedoci. Ona to odbija. Bora, kao njen stari prijatelj, pristaje da sa Hofmanom podje i proba da je ubedi da promeni misljenje. Samo, Lea je duboko ogrezla u samocu: prete joj neonacisti, nema nikoga (izuzev vetropira Bjankija), a nocu sanja logor...
Ovaj film je klasicna drama perioda. Mada na trenutke pokazuje tendenciju sireg pristupa problematici, do kraja se svodi na sam horor koncentracionih logora i onoga sto je ostalo kao posledica, tj. svesno pokriva sve rupe emocionalnom potresenoscu prosecnog gledaoca. Na zalost, to delu daje tek privremen (prolazan) sjaj. Pretpostavljam da je u svoje vreme itekako imalo odziv kod publike, ali iz danasnje instance film je dobrano prevazidjen. Time je vreme osudilo ovo delo na bukvalno njegovo vreme-20 godina posle velikog rata.
Zika Mitrovic (pretpostavljam) ovim filmom okajava "grehe" prethodnog:
Marsa na Drinu. Postize punu politicku korektnost i saginje glavu kao i svaki verni podanik. Nazalost, to se na samom platnu itekako vidi. Njegovo neverovanje u ovaj film se dobrano oslikava i na glumcima, tako da se sveukupno (izuzev par kadrova snimanih po Berlinu) ovo pretvara u klasicnu "tezgu". Na zalost, sami autori scenaria se nisu potrudili oko okolnosti i ostalih likova sem Lee. A prica i te kako ispod povrsine krije potencijal da objasni okolnosti svog vremena, posledica i na sam nemacki narod, koji je godinama placao ceh Nacizmu. Ipak, prica skrece u monoton i predvidljiv okvir, iako do kraja dobija puno znacenje drame...
