rezija..........Zika Mitrovic
scenario..........Zika Mitrovic
..........Arsen Diklic
muzika..........Stanislav Binicki
..........Vasilije Mokranjac
fotografija..........Milorad Markovic
uloge:
Aleksandar Gaviric..........Bata Kole
Ljuba Tadic..........Major Kursula
Nikola Jovanovic..........Porucnik Veca
Vladimir Popovic..........Potporucnik Miloje
Husein Cokic..........Narednik
Branko Plesa..........Pukovinik Lukic
Gidra Bojanic..........Kaplar Janicije
Zoran Radmilovic..........Petrovic
Ciga Jerinic..........Aleksa
Petar Prlicko..........Kuvar Trajko
Nisam siguran koliko je u eri komunizma bilo moguce pokusavati da se proturi prica (i heroizam) Prvog svetskog rata, no Ziki Mitrovicu je to uspelo. Da li je prica o ovom filmu bila polu-glasna, nesto se smuljalo, te neko zagovaranje na temu klasicne kompozicije Stanislava Binickog, tek rezultat je dugo camio po nekim budzacima Yu-kinematografije...
Kada u leto 1914. Austrougarska Monarhija konacno objavljuje rat Srbiji, ona je vec dobrano iscrpljena prethodnim, Balkanskim ratovima. Ipak, ako se valja ginuti, tu nema pogovora. Narod se, savijene glave i mrka pogleda, nameracio da i tu nesrecu izvojuje. Veca, bogati jedinac, pati zato sto je tokom prethodnih ratova bio sklonjen iz borbe i, uprkos zeljama familije, ipak odlazi u svoju bateriju. Njen komandant je njegov stariji brat od tetke, Kole, koji se nalazi razapet izmedju duznosti, vojnickog zivota (i prijateljstva sa jogunastim majorom Kursulom) i ljubavi prema mladjem bratu. On ostavlja sudbini da sama odluci i odvodi kompletnu bateriju u prvu veliku bitku, Cersku...
Ovaj film nije svojevrsna hronika jedne bitke (mada se doslovno drzi istorijskih smernica), vec vise kaleidoskop ljudskih sudbina koje su zahvacene jednom razarajucom silom kakva je rat sam po sebi. Mada su protagonisti ove price tek pripadnici jedne artiljerijske baterije, u njoj se vidi sva klasna i intelektualna razlika samih likova. Njihovi strahovi, cast, sale, karakter, sve je pomesano kao hiljadu boja. Cak i sreca. A to i jeste najveca tuga jednog malog naroda na vetrometini: film i pocinje i cesto se vraca grobovima junaka iz svetlih dana njegove istorije, kao da kaze-za sta su ginuli? Je li to svojevrstan protest protiv zanemarivanja svih ovih zrtvi od strane novog rezima? Mozda. No ja bih radije to video kroz jedan rodoljubiviji ton: kao koracnica po kojoj je i sam film dobio ime. Da se ne zaborave neke stvari, zbog kojih se ginulo. Da se povuce crta i ukaze na razliku.
Zika Mitrovic zasluzuje sve pohvale za ovaj potez. Ovaj autor preciznog kadra (da se ponovim-autor koji filmove snima kao za udzbenike) i ovde se pokazuje u najboljem svetlu (pa jos i u koloru). Mozda su scene iz srpske kafane s pocetka filma pomalo ocigledan omaz filmu
Prohujalo sa vihorom, no ovo niposto ne treba shvatiti kao zamerku. A o majoru Kursuli, sve najbolje (pa nek neko kaze da Ljuba Tadic nije jedan od najboljih glumaca koje smo ikada imali)...
Za kraj, ako je
Galipolje film koji pokazuje sta je stradanje u pravom smislu te reci, ovaj film ga demantuje jos i vecim stradanjem. A jos i vise ociglednom pomirljivoscu i prihvatanjem istog...
Mars na Drinu (Zika Mitrovic, 1964)
Mars na Drinu (Zika Mitrovic, 1964)
Mars na Drinu (Zika Mitrovic, 1964)
Mars na Drinu (Zika Mitrovic, 1964)
