Ghosts of Cité Soleil (Asger Leth, Miloš Lončarević, 2006)
http://www.imdb.com/title/tt0479046/Haiti 2004. godina. Na vlasti je diktator koji ne bira sredstva kako bi ostao na tronu. Ako hoćeš da vladaš moraš da imaš moć. Cilj opravdava sredstva u njegovom slučaju. Aristid je na čelu državice Haiti, koja je prva ,,crna” zemlja koja je uspela da dobije nezavisnost od ,,bele” kolonije. To je bilo još davne 1804. godine. Da li su napredovali za tih 200 godina? Veoma malo. Nemaština, siromaštvo, haraju Haitijem. ,,Pakao” je čest atribut koji ljudi koriste da bi opisali život. Samo dva sata od obale Majamija, odmah pored Dominikanske Republike.
Akcenat na grad Solei. Tu je najveće uporište pro-Aristidine vojske. Grad je podeljen na pet delova i svako od kriminalaca drži po jedan deo.
Priča prati dva brata 2Pac i Bili. Da nisu braća odavno bi se poubijali, što su i jedan i drugi izjavili. Država, odnosno Aristid plaća mafijašima i ubicama u gradu Solei kako bi ga održali na vlasti. Kad god su bili neki protesti, manje više mirni, on bi ih pozvao da zajedno sa policijom rastera ljude. Najčešće se završavalo krvavim obračunima. 2Pac je glavni u gradu. Ima sve što mu je neophodno i jednostavno to je jedino što je naučio i to jedino zna da radi. S druge strane, Bili je donekle pametniji. Hoće da uradi nešto za dobrobit naroda, želi bolnice i škole, hoće da poradi na opismenjavanju naroda, međutim, sa prekom naravlju. Nije mu problem da upuca svog čoveka. Kako kaže ,,upucaću svakog ko me ne poštuje. Poštovanje je osnova svakog ljudskog odnosa”. Zaboravlja da strah i poštovanje nemaju apsolutno nikakve veze. 2Pacov je uz to i reper. San mu je da jednog dana izda album i da postane slavan izvan teritorije Haiti. Nekako stupa u kontakt sa Vajklifom, američkim pevačem koji je rekao da će mu pomoći što se muzike tiče. Inače Vajklif je radio muziku za film.
Narodu je više dozlogrdilo da gledaju diktatora na čelu države, koji je pokrao sve moguće izbore! Opozicija se naoružala i krenula u Port-au-Prince, najveći i glavni grad ostrva. Vođa je bio izgnanik koji je proveo deset godina u Dominikanskoj Republici, jer nije smeo da se vrati u domovinu. Kada je došlo vreme, preko raznih krugova pomoći vraća se u zemlju i organizuje proteste, koji su se kasnije transformisali u oružani sukob. To je nažalost bio jedini način da svrgnu diktatora. Mnoge žrtve su pale, ali nije bilo zaustavljanja. Na scenu stupaju ,,duhovi Soleia’’, kako ih opozicija naziva, naoružani do zuba. Građanski rat buklja. Buklja građanski rat. Prikazani su stravične scene užasa bez imalo šminkanja. Divim se kamermanima koji su imali hrabrosti da dođu na sam front. Tokom ovih dešavanja nekoliko novinara je poginulo.
Nakon nekog vemena dictator ipak uspeva da pobegne sa Haitija. Narod je malo odahnuo, ali još uvek su tu bili pro-Aristadovi ,,vojnici” koji nisu želeli da se pomire sa činjeničnim stanjem. Izazvali su ponovo rat. Dolaze mirotvorci, koji obećavaju “duhovima” na čelu sa Bilijem i 2Pac-om, poštene pregovore, ako im se preda svo oružje. Uskoro počinje hapšenje pet glavešina Soleila. 2Pac je uspeo da pobegne iz zemlje, Bilija su uhapsili, jednog su ubili. Posle nekih šest meseci, Bilija puštaju iz zatvora, a ubrzo nakon toga 2Pac sevratio. Nije prošlo mnogo vremena, dok 2Pac-a nisu ubili, a Bili je nestao. Pretpostavlja se da je mrtav. Kao što je i sam 2Pac rekao ,,tako se brzo živi,a umire rano’’!
