Jutro (Purisa Djordjevic, 1967)

[wolfvaga]

rezija..........Mladomir "Purisa" Djordjevic
scenario..........Mladomir "Purisa" Djordjevic
muzika..........Miodrag Ilic-Beli
fotografija..........Mihajlo Popovic
uloge:
Ljubisa Samardzic..........Mali
Neda Arneric..........Devojka
Milena Dravic..........Aleksandra
Mija Aleksic..........Kapetan Straja
Ljuba Tadic..........General Milan Prekic
Faruk Begolli..........Rus Miska

     NOB-Narodno Oslobodilacka Borba. Cesta tema filmova stare Juge. Najcesca. Ili kao sto Paskaljevic rece kroz usta jednog od meni njegovih najtragicnije smesnih likova Veselina Cvetkovica (kojeg glumi legendarni Bata Stojkovic): "Marksizam prozima sve pore zivota". Idila. Doduse poslusna vecinom, ali ipak-idili se u zube ne gleda. Blagostanje, savrsenstvo. Sve kao plod gore navedene borbe. Zato joj valja biti zahvalan, kao i drugovima koji su sto ginuli za nas mir, sto preuzeli sav teret upravljanja i izgradnje drage nam tadasnje zemlje...
     Kada partizani oslobode Cacak i kako se rat priblizava kraju, do izrazaja dolaze njihove prave prirode. Mali, stari borac i porucnik (iako mlad godinama), razmislja samo o dvema stvarima-zenama i fudbalu, kojem zeli da se vrati. Rat je gotov, ceka nas mir i svi poslovi koje treba svrsiti: koga pomilovati, koga ubiti (po kratkom postupku i sluzbenoj duznosti), koga nagraditi. U ratu, sve misli su uperene samo na jedan cilj-mir, a kad ga dostignete, glava puca. No, to ne brine Malog. On upucuje molitvu za skidanje zenskih gaca Bogu (i to jako konkretnih, Devojcinih, ali kao da se ne bi bunio ni protiv bilo kojih drugih) i upucuje se u grad, prolaivsi pri tom kroz gomilu zivopisnih likova koji su se zatekli tog, prvog mirnodopskog, jutra u varosi...
     Odavno nisam "naleteo" na autora ciji mi filmovi prijaju energijom kao sto je to slucaj sa Purisom Djordjevicem. Hvalospev sam "naceo" u prici o Treneru, ovde ga samo prosirujem i ustolicujem. Vesta rezija i dovitljivost ovog autora pleni posebnom atmosferom, koja se jasno ocrtava u svakom kadru Jutra. Mnogi bi mogli reci da vizuelno izrazito potseca na autore "Italijanskog neorealizma", dok scenario vodi vestinom najboljih predstavnika "Nouvelle vague", ali on ipak ostavlja dovoljno autenticno ovdasnjeg, kroz likove i tematiku, kao i kroz jako specifican smisao za prirodni inteligentni humor, onaj situacije, koji cesto najbolje opisuje sav paradoks svakog pokusaja ozbiljnosti na ovim prostorima.
     U sustini, ovaj film je simbolican i ti simboli su jasni od samog pocetka filma. No autor tim simbolima, poput Felinija, ne kritikuje ljude kojima se bavi, niti ih ismeva. Jednostavno, u ovoj prici ima onog "ocinskog"-pozitivnog i privrzenog i pored svih mana (a na momente i beskrupuloznosti) prostora na kojem zivimo i ljudi medju kojima zivimo. Na neki nacin, upravo ovo je jedna od glavnih fascinacija ovog autora, koju on cesto "provlaci" kroz svoje filmove. Svakako, daleko od toga da ga okolnosti uveseljavaju ili cine konacno srecnim, ali on im ne sudi i ne zeli da ih "ubija". Time dobija objektivnost pomirljivosti, koja zapravo krasi samo one najbolje od najboljih autora. Uzimajuci im srecu, zivot im daje dusu.
     Jutro se sa potpunim pravom smatra jednim od najboljih srpskih filmova ikad. Ne samo zbog inteligentne price koja ga krasi, vec i zbog cinjenice da se radi o zaista zanimljivom i zabavnom ostvarenju...     

[zevsonja]

    "mir. mir je odjeknuo kao bomba."


 odlicno otvaranje filma. vrlo inovativni montazni postupak koji nabacuje u kratkim crtama aktere i njihove veze da bi kasnije povezao nakon vremenskog skoka njihove price u novo doba kada filmska radnje pocnje nomalnim hronoloskim tokom. svemu tome na pocetku prianja savrseno muzicka podloga koja je dosta licni na vestern teme.

  "opalicu te, pa makar me streljali pred rodjenom kucom."

  "vi ste, drugovi, zaboravili nas u vasem programu. i mi smo, boga mu, neka radnicka snaga"

 
 mlado vojnice, uziva u slobodi i njusi gde bi imao prodju, kod koje ima sansu i zicka i luta na sve strane. u pravu je wolfvaga kada kaze da je svaki kadar i svaka scena neka alelegorijska misao koja se prikriva, ali nije toliko tajnovita. nije ni cudo sto je imao purisa toliko problema sa ovim filmom tih godina. pravo je cudo da je uzeo arenu u puli.
  film je odlican i svaka preporuka i od mene.

[zevsonja]

  vjekoslav afric, reziser naseg "prvog" igranog filma "slavica", a tada profesor na akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju, o filmu je rekao:

"ne pada mi da drugu djordjevicu dajem bilo kakve lekcije. on za svoj film nosi najmanji deo odgovornosti. da je taj film zasicen trivijalnostima i banalnostima to on zna vrlo dobro i nije potrebno da ga iko na to posebno upozorava. on sledi duh umetnosti i ukus svog vremena. taj film je nagradjen sa vise nagrada, pa cak i zlatnih... zar je pametno u ovakvoj klimi reci da taj film lazno prikazuje ljude i dogadjaje iz nase revolucije i da je to uvreda za sve borce u duzini od preko dve hiljade metara koliko iznosi film?
 covek dovodi sebe u polozaj da bude obasut poznatim i vec otrcanim epitetima birokratizma, konformizma, rezimlijskog podrepashtva, poltronstva pa cak i pokojnog socrealizma.... emisione stanice su sasvim izlisne za one koji ne poseduju prijemne aparate. ne mislim na druga djordjevica, vec na one koji diktiraju takav ukus u nasem kulturnom zivotu, i koji snagom svojih drustvenih funkcija i polozaja namecu takav stil i ukus nasem umetnickom stvaralastvu."  [iz tirketove knjige "crni talas"]


   malo se preteruje u teorijama zavere?? 
 mozete samo pretpostaviti kakvi su bili komentari obicnih gledalaca ili mozda bivsih boraca u ratu. to su gomile nerazumevanja.
  makavejev je pokusao da objasni te negativne interpretacije:
"savremenost filma 'jutro' je u tome sto je to pre svega poeticno delo o teskocama slobode. u ovom kriticnom trenutku revolucije, koji se blago naziva privredna i drustvena reforma, u situaciji koja mnogim ljudima donedavno jasnih pogleda, izgleda haoticna ili dostojna izvesnog distanciranja, ovaj film o pocetnom haosu, teskocama i protivurecnostima slobode nudi se kao model cijim posredstvom mogu osloboditi svoje sumnje, neverice i gorcinu.
  verujem da sam autor nije ocekivao toliko neprijateljskih istupa, optuzbi, mrznje. i to bas sada kada se strucnim nagradama i dobroj kritici, masovno pridruzila i publika. pokusavam da shvatim iz kojih drustvenih prostora dolaze ovi glasovi ogorcenja i nepoverenja. i zasto bas sada?"

 mnogo buke se diglo, ali purisa je nastavio i sa uspesnim radom zavrsio tetralogiju: "devojka"(1965), "san" i "jutro"(1966), i, "podne"(1968).
  posle toga su se redjala mnoga ostvarenja.

[wolfvaga]

Pa sad... recimo da je posle toga Purisa skrenuo od "Crnog talasa"... I inace vidim tendenciju kod vecine vanvremenih autora koja ide po skici: pokret u okviru kojeg stasaju - period kreativnog vrha - prirodni ler, sa ostvarenjima iznad proseka (gde iskoci jos po neko remek delo)... Tako je i kod Purise ... No posle 1980. je slabo sta snimio uopste... Nego, odgleda li ti i film ?

[zevsonja]

     wolfvaga:

Nego, odgleda li ti i film?

  jashta.   uzivao sam. vrlo zabavan i dinamican. pisao sam, koliko sam umeo, odmah posle gledanja, ali mora da nisi obratio paznju.
  elem, malo cega mogu da se setim i izvucem kao zamerku. odusevio sam se filmom i bio malo zatecen otvorenoscu i slobodi u tretiranju osetljive teme oslobodilackih ratova, postratne rehabilitacije i slicno.
 

[wolfvaga]

Ma video sam da si ga odgledao ... Malo se zekim... Ja sam se posle filma osecao entuzijazam kad pronadjes nesto novo, onako kad si mladji pa tek otkrivas svet oko sebe... Neprocenjivo iskustvo, zato toliko cenim Purisu...

[zevsonja]

  wolfvaga:

Ja sam se posle filma osecao entuzijazam kad pronadjes nesto novo, onako kad si mladji pa tek otkrivas svet oko sebe... Neprocenjivo iskustvo, zato toliko cenim Purisu...

  upravo taj osecaj: dijalozi, recenice, muzika, sve je kao brz anti-ratni spot, neka vrsta slobodarskog usklika i neke opustenosti usred poratno haosa, poput one scene kada ljubisa samardzic juri za nekom suknjom, prolazi pored nekog lika, a ovaj trubi o nekoj slobodi, o ratnim uspesima ili nesto slicno, a mali, odn. ljubisa, mu preko ramena dobaci "nemoj da se deres!"   
 

  iskren da budem, ovo je jedini film koji sam gledao od purishe, ali cu probati da nadjem i "podne". to me zanima kako je ispalo. i o tome sam delu slusao.

[wolfvaga]

Evo, napisao sam ti nesto i o njemu, pa sam prosudi ... Inace, imam ja taj film, pa kad se vidimo...

PS Izvinjavam se za offtopic...