59. Berlinale

[zevsonja]

koji ce trajati od 5-15 februara 2009.godine, ali neki filmovi iz takmicarskog programa su vec poznati:

Berlinski filmski festival najavio je prve naslove u takmicarskom programu za Zlatnog lava 2009. godine, kao i nekoliko filmova koji ce biti prikazani van konkurencije, ukljucujuci nastavak ?Pink pantera?, predvidjenog za kraj 59. Berlinala.

Za sada su najavljeni filmovi iz alzira, Kine, Grcke, Velike Britanije, Svedske i SAD, pored svetske premijere filma ?The International? Toma Tikvera (Tykwer), koji ce biti prikazan van konkurencije, a ranije vec je saopsteno da ce otvoriti Berlinale.

Od deset filmova, koji su najavljeni u zvanicnom programu, cetiri ce imati svetske premijere, a ostali medjunarodne, saopstili su organizatori Berlinala, koji ce biti odrzan od 5. do 15. februara.

Direktor Berlinala Diter Koslik (Dieter Kosslick) izrazio je zadovoljstvo dosadasnjim izborom, isticuci da je rec o filmovima koji istrazuju globalizovani svte i njegov uticaj na licne zivote.

?Ovi radovi pricaju o znacajnim stvarima, otporu, kao i traumaticnim iskustvima. Medjunarodna kriza se takodje odrazava u njima, al ii nada da je moguc bolji svet. Osim toga, pri kraju Berlinala bice prikazan ?Pink panter? koji ce ponovo spasiti svet vrcavim humorom?, porucio je Koslik.

Medju filmovima u konkurenciji su nemacki ?Alle Anderen? Maren Ade, koji ce imati svetsku premijeru, kao i britansko - americki ?Rage? Seli Poter (Sally Potter), sa Dzudi Denc (Judi Dench), Dzadom Louom (Jude Law), Dajan Vest (Dianne Wiest) i Stivom Busemijem (Steve Buscemi) u glavnim ulogama.

U trci za Zlatnog lava bice i kineski ?Forever Enthralled? Cena kaigea (Chen Kaige), americki debitantski film ?The Messenger? Orena Muvermena (Moverman), kao i alzirsko - francusko - britanska koprodukcija ?London River? Rasida Busareba (Rachid Bouchareb), koji ce imati svetsku premijeru.

U konkurenciji je i ?Mammoth?, u koprodukciji Svedske, Nemacke i Danske, koji je rezirao Lukas Modison (Moodysson), a jednu od glavnih uloga ugra Gael Garsija Bernal (Garcia).

Van konkurencije bice prikazan grcki ?The Dust of Time? grckog reditelja Tea Angelopolusa (Theo Angelopoulos), americki ?The Private Lives of Pippa Lee? Rebeke Miler (Rebecca Miller), sa Kianom Rivsom (Keanu Reeves), Dzulijan Mur (Julianne Moore) i Vinonom Rajder (Winona Ryder) u glavnim ulogama, te americko - nemacki ?The Reader? Stivena Daldrija (Stephen Daldry), sa Kejt Vinslet (Kate Winslet) i Ralfom Fajnsom (Ralph Fiennes) u glavnim ulogama.

Drugi nastavak ?Pink Pantera?, u reziji Harald Zvarta (Zwart), sa Stivom Martinom (Steve), Zanom Renoom (Jean Reno), Emili Mortimer (Emily) i Endijem Garsijom (Andy Garcia), imace medjunarodnu premijeru van konkurencije glavnog programa 59. Berlinala.

preuzeto sa sajta seecult.org

[zevsonja]

   uz to danas je objavljeno ko ce dobiti nagradu za zivotno delo: 

Francuski kompozitor i oskarovac Moris Zar (Maurice Jarre), poznat po muzici za niz holivudskih klasika, ukljucujuci ?Doktor Zivago?, dobitnik je specijalne nagrade Berlinala za zivotno delo.

Direktor Berlinala Diter Koslik (Dieter Kosslick) istakao je da je Zarov rad svetski poznat i da ce ostati nezaboravan u istoriji filma. Dodao je i da filmski kompozitori cesto ostaju u senci reditelja i glumackih zvezda, ali da to ne vazi za Zara, cija je muzika za ?Doktor Zivago? poznata sirom sveta.

Osim za taj film, Zar je dobio Oskara i za muziku za filmove ?Lorens od Arabije? i ?Put u Indiju?.

Berlinale ce prikazati film ?Lorens od Arabije?, koji je oznacio pocetak decenijske saradnje Zara i britanskog reditelja Dejvida Lina (David Lean).

Zar je poceo karijeru studirajuci perkusije i dirigovanje, a radio je na vise od 150 filmova, ukljucujuci dela Alfreda Hickoka (Hitchcock), Dzona Hjustona (John Huston) i Pitera Vira (Peter Weir).

Medju dosadasnjim dobitnicima nagrade Berlinala za zivotno delo su Robert Altman i Artur Pen (Arthur Penn).

[vinston]

Zato je Dzudi Dench dobila Evropsku nagradu za zivotno delo  

[vinston]

Berlinale se odrzava od 5 do 15 februara.
Vishe informacija OVDE

[zevsonja]

  skica istorijata ovog znacajnog festivala - zanimljivosti, glamur i skandali:

Ideja da se napravi međunarodni filmski festival u Berlinu potiče od američkog oficira Oskara Martija. On je bio takozvani ?filmski oficir? američkih trupa u Nemačkoj i imao je zadatak da obnovi nekada?nju čuvenu nemačku filmsku industriju. Prvi Berlinale otvorio je film Alfreda Hičkoka ?Rebeka", 6. juna 1951. godine. Berlinale je pedesetih godina bio pod velikim uticajem holivudske slave i glamura. I zvezde su bile tu ? Henri Fonda, Gari Kuper, Erol Flin i Ričard Vidmark. Osnivanje Berlinala bilo je, između ostalog, i politički motivisano. Moto prvog Berlinala 1951. glasio je: "Izlog slobodnog sveta". Ceo festival je tada bio zami?ljen kao neka vrsta ?kulturne brane od bolj?evizma".

Novi list u ?ezdesetim

Va?an preokret za Berlinale desio se 1956. Filmski festival postao je festival najvi?e A kategorije, tako da je ?iri iz publike bio zamenjen stručnim ?irijem. To je značajno uticalo na otkrivanje evropskog filma. Francuz ?an-Lik Godar i Italijan Mikelanđelo Antonioni dobili su srebrne i zlatne medvede za njihove filmove. Istovremeno je Berlinale zadr?ao glamur iz pedesetih. Kada se 1961. godine zgodnoj zvezdi D?ejn Mensfild pocepala haljina, međunarodni festival dobio je novi nezvanični naziv ? ?Grudi-Berlinale".

Na istoku ni?ta novo?

U pedesetim i ?ezdesetim nije bilo istočnoevropskih filmova na Berlinalu. Hladni rat se odrazio i na kulturu ? nakon podizanja Berlinskog zida, 1961. godine, Berlinale se odr?avao samo u zapadnom delu grada. Organizatori festivala su u početku bezuspe?no poku?avali da privuku filmad?ije iz istočne Evrope. To im je po?lo za rukom tek kada je kancelar Vili Brant promenio zapadno-nemačku politiku prema istoku. Deviza je tada glasila: ?pribli?avanjem do promena", a taj princip je va?io i za kulturu. Prvi sovjetski film na Berlinalu bio je prikazan 1974. godine. Godinu dana kasnije mogao se videti i prvi istočnonemački film ?Jakov la?ov?. Takođe je po prvi put u ?iriju bio zastupljen neko iz Sovjetskog Saveza.

Skandal

1970. se dogodio najveći skandal u istoriji Berlinala, izazvan prikazivanjem filma "O.K.? nemačkog re?isera Mihala Ferhofena. Film je bio zasnovan na istinitim događajima iz rata u Vijetnamu. Scena u kojoj američki vojnici siluju jednu vijetnamsku devojčicu izazvala je burne reakcije. Američki predstavnik ?irija je smatrao da Ferhofenov film otvoreno raspiruje antiamerička osećanja. Usledilo je isključenje tog filma iz takmičarskog dela festivala uz obrazlo?enje da on ne doprinosi boljem razumevanju između naroda. Nakon ?ustrih političkih diskusija, ?iri se raspao, tako da dodele nagrada te godine nije ni bilo.

Internacionalizacija Berlinala

Sedamdesetih godina prikazivalo se sve vi?e filmova iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Na takmičenju 1976. bilo je filmova iz Irana, Meksika, Venecuele, Kine i iz mnogih zemalja istočnog bloka. Od tada pa do danas, Berlinale nastoji da bude ?ogledalo svetskog filma".

Sedamdesetih je do?lo i do drugih značajnih promena. Osnovane su nove sekcije - "Festival dečijeg filma" i ?Međunarodni forum mladih autora? gde se prikazuju dela mladih filmad?ija iz celog sveta. ?Međunarodni forum" je danas najva?niji sporedni program Berlinala, jer se na njemu mogu videti odlični filmovi, od kojih se mnogi kasnije ne prikazuju u bioskopima. Mo?da se najva?nija promena desila 1978, kada je Berlinale po prvi put odr?an u februaru, umesto u junu. Tom odlukom je Berlinale iza?ao iz senke Kanskog filmskog festivala koji se odr?ava u maju.

Danas

Nekada?nji ?ef Berlinala Moric de Hadeln je 2000. godine izjavio: ?U su?tini se svaki festival sastoji iz tri dela - programa, organizacije i atmosfere. Mi smo na dobrom putu da ta tri elementa uskladimo na najbolji mogući način?.

Program Berlinala i dalje je vrlo politički. Vode se rasprave o filmovima koji tematizuju nemački terorizam. I dalje se prikazuju filmovi koji su kritični prema Americi. U međuvremenu se dodeljuju i nove nagrade, kao na primer ?Tedi avord" za najbolje filmove sa homoseksualnom tematikom. Mnogi su ponosni na posebnu atmosferu koja se mo?e osetiti na Berlinalu. Naravno sa zvezdama, koje su, ako ne na dohvat ruke, onda barem u blizini.

 
 preuzeto sa sajta: dw-world.de

[zevsonja]

  sledece godine se ocekuje jubilej, 60. godisnjica festivala koji ce trajati od 11-21. februara 2010. godine, ali o tome u novoj temi za malo manje od godinu dana