Na putu za Katangu (Zivojin Pavlovic, 1987)
rezija..........Zivojin Pavlovic
scenario..........Rados Bajic
muzika..........Vartkes Baronijan
fotografija..........Radoslav Vladic
uloge:
Svetozar Cvetkovic..........Pavle Bezuha
Mirjana Karanovic..........Pevacica Zana
Rados Bajic..........Jova
Ljiljana Lasic..........Marija
Tone Solar..........Ciglic
Fabijan Sovagovic..........Upravnik Jankovic
Ljubisa Samardzic..........Tosa Palidrvce
Mirko Babic..........Zakula
Ljubica Scepanovic..........Majka
Bozidar Bunjevac..........Ljubisa Bezuha
Svi se secamo onih dana, kada su na novcanicama bili rudari, cenilo se njihovo udarnistvo, hvalilo se njima i mahalo Rusima ispred nosa. U to vreme, Socijalisticke Jugoslavije, postojala je radi=nicka klasa i sve sto se desavalo ispod tog paravana, nije bilo pozeljno. A sta se to desavalo, upitace me mnogi. Pogotovu sa tim rudarima. I kakve oni veze imaju sa ovim filmom? Pa moram priznati da se dvoumim koji je od dvojce razlicitih udarnika posluzio kao inspiracija za ovu pricu: Arif Heralic, ciji je lik bio na staroj 1000arki, a koji je bio radnik zeljezare u Zenici (a ne rudar), o kom se zna da je imao 11 dece i da je umro 70ih u najgoroj bedi kao invalid rada ili pak cuveni Alija Sirotanovic, svetski rekorder u kopanju uglja, koji je, na Titovo pitanje da moze da pozeli sta god hoce, odgovorio: "Samo vecu lopatu" (sto je i dobio. Mada su mu sagradili i kucu pride), ciji je lik krasio 20000 dinara. A sta je sa svim tim ljudim, koji, bez izuzetka, zavrse kao invelidi rada, sa silikozom ili antrakozom?
Sin udarnika, rudara, koji se propio i zato zagorcao porodici zivot, se posle mnogo godina provedenih u smucanju i trazenju razlicitih sansi po Francuskoj i Evropi vraca u rodni grad, Bor, da proda ocevu kucu. U vozu srece pevaljku i gomilu razdraganih rudara koji idu u istom pravcu. On pomogne devojci i umalo zbog toga ne izgubi glavu, a potom i slobodu. Ali kako da joj se zameri sto je zvrk, kad radi s takvim ljudima s kojima radi i za koje radi? Naravno, on slucajno sretne druga iz detinjstva, kome ponudi da podele zajednicki san: put u Katangu, da kopaju dijamante! Onda se desi nesreca u rudniku i sve polako pocinje da se odmotava...
Zivojin Pavlovic, koji je bio poznat i kao pisac, ne samo kao reditelj je jedan od "onih", anatemisanih. U ono vreme, realni filmovi, pravog umetnickog kvaliteta, su bili smatrani "Crnim talasom" (kako su poznati i danas, ali cisto nominativno). Ovaj film ne spada u one njegove najpoznatije, iz tog perioda. Ipak, to ne znaci da majstori zaboravljaju da rade. Majstorska rezija, sa licnim pecatom, kakva se retko vidja na nasem filmu. Kombinovana, vizuelnim asocijacijama, sjajnom, ozbiljnom klasicnom muzikom i uverljivim, melanholicnim ambijentom daje nam potpunu sliku onoga sto treba da vidimo i razumemo...
A to je upravo druga slika tog socijalistickog udarnistva. Film je nastao u vreme kad su vec svi bili svesni do kog djavola je otislo sve, ali to mu ne umanjuje kvalitet jake, socijalne drame o posrtanju, propadanju i snovima za koje se pojedinci izabrani kao protagonisti drze kao za slamku spasa, kao za zelju za boljim zivotom, necim visim, poput ideala koji se krse u prah, od onoga sto im zivot pruza. Cak i od alkohola i pevaljki, koje razmisljaju samo o sebi, cak i kad vas vole. Ovakvih ostvarenja ima mnogo u nasoj kinematografiji i to mu je glavna mana. To ipak ne bi trebalo da bude prepreka u gledanju ovog filma, jer mislim da Zika Pavlovic ima sta da ponudi i da natera coveka da porazmisli malo o obe strane svake stvari i cenama koje se placaju... 8/10...
