Turks Fruit (Paul Verhoeven, 1973)
rezija..........Paul Verhoeven
scenario..........Gerard Soeteman
po romanu..........Jana Wolkersa
muzika..........Rogier van Otterloo
fotografija..........Jan De Bont
uloge:
Monique van de Ven..........Olga Stapels
Rutger Hauer..........Erik Vonk
Tonny Huurdeman..........Olgina majka
Wim van den Brink..........Olgin otac
Hans Boskamp..........Sef radnje
Dolf de Vries..........Paul
Manfred de Graaf..........Henny
Amsterdam, lepo vreme. Sunce nad kanalima, omaz drvoredu u Godarovoj neobicnoj bandi. Moze li ista u Holandiji, cak i kad treba da bude u nekim slucajevima naklon stranim velikim umetnicima, da ne bude ipak individualno obojeno? I puno cveca. Bezbriznog, prosaranog bojama duge. Ima li, zato, boljeg mesta za pricu o slobodnoj ljubavi od Amsterdama? U vremenu dece cveca. Prica o kojoj pricamo je zapravo najbolji holandski film 20. veka (zvanicno izabran on tamosnjih strucnjaka). Film koji je, bukvalno, gledala trecina Holandije samo onda kad se pojavio u bioskopima, 1973. godine...
Erik Vonk je mladi skulptor. Spolja, on je tipican lik svoje generacije: mlad, stasit, nodgovoran za prazno, pateticno moralisanje sterijih i, iznad svega, nezavistan do srzi. Kada se, razocaran ljudskom iskvarenoscu, jednog popodneva peske sa posla zaputi u Amsterdam stopirajuci, kraj njega se zaustavi uglancani dzentlmenski auto. Za volanom je Olga, crvenokosi zvrk, spremna na sve. Posle gomile varnica i vodjenja ljubavi, te problemom sa zipom na Erikovim pantalonama, njih dvoje, u trenutku kad on pokusa da je ogrne krznenom bundicom, dozive tesku nesrecu. To samo daje povod Olginoj majci da na sve nacine pocne da odbija Erika od nje i zabranjuje mu pristup porodicnoj kuci i radnji. Ipak, njih dvoje se sretnu, slucajem, u luna parku...
Ovaj film nije za moraliste i dusebriznike. I da, mnogi ce ga gledati sa predubedjenjem i nevericom. Brz je, brutalan, agresivan za sva cula i svako misljenje koje imate o periodu o kom govori. Samo, funkcionalna prenaglasenost, sto je po mom misljenju ovde slucaj, treba da natera i najsporijeg gledaoca da shvati poentu onoga sto je autor zeleo da isprica, a ne da ispotencira razlicitost po svaku cenu (cak iako su u to vreme ljudi bili takvi). Svakako, u liku njih dvoje, njihovom ponasanju, mnogo parova po Evropi tih 70ih moze da pronadje svoje snove o slobodi i prezir prema dosadnoj tradicionalnosti. Znaci, pred nama je jako uverljiv scenario, originalnog ambijenta stvaranog na plazi, u Amsterdamu i Ankmaru, stilski izrazito prepoznatljiv kao delo svog autora-Pola Verhovena. Znaci, vizuelno, pre svega, izuzetno ubedljiv. Interesantno propracen polivalentnom muzikom, prigodnom za razlicite delove price, razlicita raspolozenja.
Tesko je pronaci zamerku ovom filmu. Ne zato sto bi gledalac kao ja mogao biti pristrasan ili zato sto je on nema jer tako neki strucnjaci i kriticari kazu. Ipak, pored svih gore navedenih kvaliteta, po meni, onaj najveci mu je to sto je prica izrazito metafizicki ozbiljna i simbolicna. Da, onaj ko zeli moze je poslatrati kao ono sto vidi, ali to bi bila steta i za tog gledaoca i za ovo ostvarenje, jer ono, kroz sam simbol "Turske poslastice" (iliti sake ratluka, ako je sudeci po filmu) nudi jedan prilicno zivotni fenomen, upravo jos zamaskiraniji seksualnom revolucijom, kojm se na prvi pogled film bavi. Svakako, tragedija koja je sama po sebi teska nikada u zivotu ne moze da mimoidje toliko sladostrasti...10/10...
