Zona mrtvih (Konjević, Todorović, 2009)

[zevsonja]

  slazem se, vinstone   ni ja nisam ljubitelj zombi horor-komedije, ali mi se ovo dopalo.        film je prava vesela zabava.

 kostim i sminka je sasvim pristojna. ne znam odakle ti to da kamera nije standardna. to nisam mogao da skontam. slazem se da je ono podrhtavanje kamere umelo da smori, ali dobro... kardriranje je isto bilo tako haoticno-panicno-dinamicno, ali mi se nije preterano dopalo. niti bih umeo nesto posebno da zamerim..  (cak sam primetio neke "bau-bau" sitnice, ali nista strasno...)

     bojan dimitrijevic bese onaj mrsavi pandur sa pocetka sto je terao one vojnike??
pa, nije mi upao u oci. nista posebno.. a sto se tice ken forija i cele glumake ekipe, nisu se puno isticali, ali se nekako videlo, osecalo, tokom celog filma da je bila mnogo dobra zezanje na snimanju. 
 ne secam se da sam nesto skoro gledao a da sam imao taj utisak.

 ma, film stvaro osvaja. u bioskopu je bila nesvakidasnja atmosfera: aplauzi i vristanje od smeha na neke akcione scene    skroz pozitivno.  i kraj je opicen sa onim likom na camcu 
 bila bi fora da urade neku igricu, ili da naprave drugi deo sa jos ludjom pricom i glumcima:srecko2
 
  voleo bih jos neki put da ga pogledam.

[vinston]

Evo i prvih reakcija

Kada uzmemo jedan od uspešnijih filmova žanra skorijeg doba, „28 dana kasnije” Denija Bojla, u kom je gotovo čitava populacija Velike Britanije zombifikovana neodređenom zarazom, „Zona mrtvih” je u prednosti. Zombiji kod Bojla su nadljudskih sposobnosti, izuzetno brzi i krvoločni. Zombiji u „Zoni mrtvih” su klasični – teturaju se, spori su i napreduju jedino na osnovu sopstvene brojnosti, a možete ih likvidirati samo hicem u mozak. Jedna od najboljih scena u filmu dokazuje upravo to: odsečena glava zombija i dalje živi.

Nije lako napraviti originalan zombi film. Zapravo, to je veoma, veoma teško – kao bluz. Imate određenu, veoma striktno fiksiranu formu u okviru koje možete da radite. Još od Noći živih mrtvaca (1968), rodonačelnika žanra Džordža A. Romera, čini se da je najveći broj zombi filmova derivat ovog originala. U prvom nastavku pomenutog filma, Zori mrtvaca (1978), glavnu ulogu igra živa legenda horor filma Ken Fori (sa skoro stotinu uloga u karijeri i debijem u seriji Kodžak), čijim su angažovanjem za prvi srpski zombi film producenti postigli značajan awareness u krugovima horor fanova.

Postavka filma je veoma uverljiva (koliko se to može uopšte reći za ovaj žanr): u trenutku kada se u Srbiji odvijaju zajedničke vežbe srpske vojske i snaga NATO-a, u Pančevu (a gde drugde?) dolazi do ispuštanja otrovnog gasa koji pretvara žrtve u zombije. Istovremeno, u Vršcu se nalazi međunarodni kriminalac, poznat samo kao Zatvorenik (Roso), kog agenti Interpola Mortimer Rejes (Fori), Dragan Belić (Krstović) i Mina Milijus (Klebe) treba da odvedu u Beograd i odatle u London. Naravno, put ih vodi kroz Pančevo.

Krenimo od načina na koji su ovde nastali zombiji. Prema konvenciji mita, to su živi, odnosno oživeli mrtvaci. U ovom slučaju, oni nastaju udisanjem gasa koji oživljava mrtve ćelije. Dakle, još uvek smo na pravom tlu. Kada uzmemo jedan od uspešnijih filmova žanra skorijeg doba, 28 dana kasnije Denija Bojla, u kom je gotovo čitava populacija Velike Britanije zombifikovana neodređenom zarazom, Zona mrtvih je u prednosti. Zombiji kod Bojla su nadljudskih sposobnosti, izuzetno brzi i krvoločni. Zombiji u Zoni mrtvih su klasični – teturaju se, spori su i napreduju jedino na osnovu sopstvene brojnosti, a možete ih likvidirati samo hicem u mozak. Jedna od najboljih scena u filmu dokazuje upravo ovo: odsečena glava zombija i dalje živi. U suštini, Zona mrtvih je dobar film, sa, ipak, mnogim nedostacima. Dok su fotografija, šminka i specijalni efekti na visokom nivou, kao i glumačka ekipa zahvaljujući kojoj ovo ne deluje kao amaterski treš film, u oblasti režije i posebno montaže mnogo toga škripi. Uvek je problematično kada film ima dva reditelja, i to se ovde jasno vidi. Kao da rediteljski dvojac nije mogao baš da odluči kada će na koju stranu – uprkos praćenju konvencija žanra kao što su pokušaj zabarikadiranja u policijsku stanicu (Napad na policijsku stanicu 13 Džona Karpentera), hronični nedostatak municije koji se bez objašnjenja pretvara u sopstvenu suprotnost, alfa-predvodnik Rejes, sposobni Zatvorenik, lepa agentkinja Klebe i troje mladih, među kojima dve lepotice, Arijadna Kabrol i Iskra Brajović-Todorović, i Konjević ne snalaze se najbolje u međuljudskim odnosima likova, koji su u svakom zombi filmu šematski i tu nema mnogo mudrosti. Problem montaže je veoma ozbiljan: mnoge scene imaju „repove“ koji gledaocu skrežu pažnju sa priče i uništavaju filmsku iluziju. Još jedan problem je lik Armagedona (Brajović): iako fenomen deus ex machina nije nepoznat ovoj vrsti filma, on uprkos deklamaciji delova iz Biblije koji se tiču Sudnjeg dana, ne deluje nimalo božanski. Još jedan problem je mali broj zombija – nikada se ne stiče utisak da ih ima više od dvadesetak, osim u završnoj sceni. No ovo se može pripisati relativno niskom budžetu filma, ako je suditi po onome što smo videli na platnu. Bila bi šteta da je ovaj film skuplji nego što izgleda.

Ipak, sve čestitke autorima i producentima. S obzirom na to da je svesno sniman na engleskom jeziku radi proboja na zapadna tržišta, gde će svakako imati uspeha makar na DVD-ju, i da Miki Krstović (verovatno dobrim delom sinhronizovan) zvuči kao Dart Vejder, dobili smo sasvim pristojan žanrovski film, a to je ono što srpskoj kinematografiji najviše fali. Pored Dejana Zečevića i Mladena Đorđevića, takve filmove na ovim prostorima niko ne pravi i svaki trud je više nego dobrodošao. Već godinama smo zatrpani gomilom „umetničkih“ i „festivalskih“ filmova koji nemaju nikakve veze sa umetnošću a ni festivali ih baš ne ljube; kao i još groznijom i većom količinom „narodskih“ filmova koji, od Zone Zamfirove 2001. i 2002. (oko 1,6 miliona ulaznica) i Pljačke Trećeg rajha 2003. godine (oko 350.000), teško uspevaju da namaknu više od 100.000 gledalaca. Kad pogledamo razne inkarnacije Crnog Gruje, kog publika formirana još debilnijim TV-serijama o babama, selima, orlovima i seljacima guta kao „urbanu“ zabavu, očajnički želimo neku novu zonu, i tim bolje ukoliko ona pripada mrtvima, a ne Zamfiru.

Piše: Vladan Petković
izvor: http://www.e-novine.com/sr/kultura/clanak.php?id=22924

[vinston]

ne znam odakle ti to da kamera nije standardna. to nisam mogao da skontam.

Rekao sam da ne znam da li je standardna. Jer smo navikli na jednu vrstu kamere, kao npr, Lisbon Story, taj film mi sluchajno pao napamet, vidish kakva je tamo kamera bila, a kakva je ovde. Chini mi se da je digitalna i da se takav tip koristi za dokumentarne filmove. Nisam upucen u ove stvari pa ne bih znao preciznije da kazem, da li je ili nije.

    bojan dimitrijevic bese onaj mrsavi pandur sa pocetka sto je terao one vojnike??

Shta znam meni je bio ultra zabavan, dodje ujede nekog i brzo pobegne, i sve tako u krug  
eto nam i prve reakcije o filmu i manje vishe u potpunosti se slazem sa autorom. Videcu josh koju recenziju da iskopam

[zevsonja]

  rakao si da ne znas da li je digitalna, ali da nije ona standardna, ali nema veze 


nije lose to bilo sa bokijem, ali samo da su ga malo vise zakvavili.. to bi bila fora. izdvojio si onu scenu kada onom liku onaj fanatik iscupa glavu... to je malo vise falilo. steta sto se nisu razmahali u tom pravcu ili da su surovije ubili onog lika na brodu na kraju filma zbog njegove poslednje recenice 

[zevsonja]

 vladan petkovic iz e-novina (vinston je prekopirao tekst):

S obzirom na to da je svesno sniman na engleskom jeziku radi proboja na zapadna tr?i?ta, gde će svakako imati uspeha makar na DVD-ju, i da Miki Krstović (verovatno dobrim delom sinhronizovan) zvuči kao Dart Vejder, dobili smo sasvim pristojan ?anrovski film, a to je ono ?to srpskoj kinematografiji najvi?e fali. Pored Dejana Zečevića i Mladena Đorđevića, takve filmove na ovim prostorima niko ne pravi i svaki trud je vi?e nego dobrodo?ao.

  ne mora da se ceka neka daleka buducnost da bi nam se kazalo ono sto vec postaje evidentno da ovaj film nestaje iz secanja ljudi brzo i da je taj iskorak u zanr i ken fori jedine pozitivne stvari u vezi sa "zonom mrtvih". meni je bio prilicno zanimljiv, ali posle "porno bande" i "fantoma" tesko da me moze opet primamiti u bioskop. dolazi i "sisanje" i "srpski film"...
  u tom smislu, dobro je sto su dosli mnogo kvalitetniji filmovi koji povlace crtu.

[ptakh]

Seci me gde sam najtanji ako Shishanje bude ishta bolje od Zone mrtvih. Samo da ne bude gore...

[zevsonja]

  uh, nesto mi se sve cini da ces biti u pravu..

[zevsonja]

  intervju sa milanom todorovicem koji se zbio u ponedeljak u radio emisiji:

http://www.autobrief.com/content/13959/Intervju-sa-rediteljem-Milanom-Todorovicem

[vinston]

ZONA MRTVIH ima svoj termin na najbitnijem festivalu horor filma u Sitgesu, potom nastupa u Buenos Airesu na Rojo Sangre festivalu, a u najavi je i Horrorthon u Dablinu. Pre nekoliko dana, ZONA je po prvi put overila Ameriku projekcijom na konvenciji u Pitsburgu, odakle su uostalom i krenuli Romerovi zombiji. Pored ovih festivala i ZONA će overiti Balkan Snapshots u Amsterdamu plus Cinefantasy u Sao Paolu.

[vinston]

Veliki uspeh filma "Zona mrtvih"

Domaći igrani film "Zona mrtvih" o invaziji zombija u Pančevu, koji je sniman u našem gradu prošle godine, a režirali su ga Pančevac Milan Todorović i Milan Konjević, uvršten je u takmičarski program najvećeg festivala fantastike na svetu - SITGES International Film Festival of Catalonia. Festival će ove godine biti održan 42. put, a trajaće od 2. do 12. oktobra. "Zona mrtvih" biće na programu 10. i 11. oktobra.

Na festivalu u Španiji film će predstavljati reditelj Milan Todorović, majstor specijalnih efekata Miroslav Lakobrija, producent iz Španije Antoni Sole, producent iz Italije Loris Kurči, kao i glumice Arijadna Kabrol i Marija Kavecka. Postoji velika šansa da i zvezda filma Ken Fori bude prisutan. Ovaj festival jedan je od najznačajnijih evropskih festivala, o čemu govori i to da je prethodnih godina ugostio zvezde kao što su: Entoni Hopkins, Džodi Foster, Vudi Harelson, Rudžer Hauer, Kventin Tarantino, Rej Liota, Pol Verhoven, Džordž Romero, Ken Fori, Dario Arđento, Dejvid Kronenberg i drugi.

Prema rečima reditelja Milana Todorovića, učešće na ovom festivalu je veliko priznanje za film "Zona mrtvih", kao i za celokupnu srpsku kinematografiju, a o uspehu ovog ostvarenja svedoče i dosadašnja učešća na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu, kao i osvajanje nekoliko značajnih nagrada.

- Treba napomenuti da je "Zona mrtvih" imala internacionalnu premijeru na festivalu "Pifan" u Pušonu u Južnoj Koreji, najvećem festivalu fantastike u Aziji. Film je učestvovao na brojnim domaćim festivalima, kao i na festivalima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu dobio je dve nagrade: priznanje "Počasni car Konstantin za izuzetno glumačko ostvarenje" dodeljeno je glumcu Kenu Foriju, a "Najbolji glumac-producent" Vukoti Brajoviću - istakao je Todorović, koji je za rad na ovom filmu ove godine dobio nagradu "Lučonoša". Ovo značajno priznanje dodeljuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu najboljem producentu godine.

Film "Zona mrtvih" sufinansirali su Izvršno veće AP Vojvodine, grad Pančevo, Kulturni centar Pančeva i Dom omladine Pančevo, kao i Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. "Zona mrtvih" će predstavljati našu zemlju i naš grad i na festivalima "Rojo Sangre" u Buenos Ajresu (Argentina), "Horrorthon" u Dablinu (Irska) i "Cinefantasy" u Sao Paulu (Brazil). Reč je o izuzetno značajnim i velikim festivalima u oblasti horora i fantastike.

Milan Todorović ističe da je najveći ubica zombija svih vremena - Ken Fori izrazio želju da se i nastavak filma, koji će se zvati "Gnev mrtvih", snima u Srbiji, ali to će zavisiti od uslova producenata i finansijera filma.

PANČEVAC, br. 4316