Kinoteka

[vinston]

Ovog meseca u kinosu

ПОБЕДНИЦИ ФЕСТИВАЛА АНИМАНИМА
ВИКЕНД ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА
РУБЕН МАМУЛИАН (Rouben Mamoulian)
Промоција књиге о Стиву Тешићу
Пројекција филма ЧЕТИРИ МАНГУПА (Breaking Away)
Ретроспектива филмова ВИНКА БРЕШАНА
ФЕСТИВАЛ ПОДВОДНОГ ФИЛМА
РЕВИЈА РОМСКОГ ФИЛМА - поводом ДЕКАДЕ РОМА
АЛТРУИЗАМ КАО ИНСПИРАЦИЈА
ВЕК СРПСКОГ ФИЛМА
... И НЕ САМО ВЕЋИ ОД ЖИВОТА

Сећање на ВЕЉКА БИКИЋА (1951-1998)
In memoriam МАЈКЛ КРАЈТОН (Michael Crichton, 1942-2008)
In memoriam ТОМИСЛАВ ПИНТЕР (1926-2008)
In memoriam ФРАНЦИ СЛАК (1924-2008)

[vinston]

Retrospektiva filmova hrvatskog reditelja Vinka Bresana, koju cine tri dokumentarna i cetiri igrana filma, bice odrzana od 10. do 13. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, uz prisustvo tog nagradjivanog autora."

Retrospektiva obuhvata dokumentarac “Hodnik” (1994) i prvi Bresanov dugometrazni igrani film “Kako je poceo rat na mom otoku” (1996), u kojem su Ratko Dulic i Vladimir Kerekes u glavnim ulogama.

Ta debitantska i niskobudzetna komedija iz tek minulog rata dobitnik je “Velike zlatne arene” za reziju, “Zlatne arene” za sporednu ulogu i kostimografiju, “Zlatnih vrata” u Puli 1996, “Oktavijana” na Danima hrvatskog filma, Gran prija na festivalu u Kotbusu 1997. godine i drugih nagrada, a bila je i najgledaniji igrani film u hrvatskim bioskopima u godini nastanka, iza “Titanika”.

Program obuhvata 11. decembra Bresanov dokumentarac “Zajednicki rucak” (1993) i igrani film “Marsal” (1999), u kojem igraju Drazen Kuhn i Linda Begonja, a dan kasnije bice prikazani studentski kratki film “Nasa burza” (1988), nagradjen u Oberhauzenu, kao i igrani “Svjedoci” (2003), sa Leonom Lucevim i Almom Prica u glavnim ulogama.

Bresanova retroskeptiva bice zavrsena koprodukcijom “Nije kraj” (2008) Hrvatske i Srbije, u kojoj su glavne uloge poverene srpskoj glumici Nadi Sargin i hrvatskom glumcu Ivanu Hercegu.

Prethodno ce biti odrzan razgovor sa Bresanom i protagonistima.

Svi Bresanovi filmovi, obuhvaceni retrospektivom, takodje su ovencani nizom priznanja u Puli i Motovunu, kao i na mnogim festivalima sirom sveta (Berlin, Karlove Vari...).

Plodotvorni Vinko Bresan (Zagreb, 1964), ciji je otac Ivo Bresan napisao scenarije za njegova prva dva igrana filma, studirao je filozofiju i komparativnu knjizevnost na Filozofskom fakultetu, diplomirao filmsku i TV režzju na Akademiji dramskih umetnosti u rodnom gradu, a od decembra 2004. godine direktor je “Zagreb filma”.

Prosle godine snimio je i dugometrazni film “Dan nezavisnosti” o dogadjajima koji su prethodili najvecem protestu novije hrvatske istorije, kada je cak 120.000 demonstranata podrzalo 21. novembra 1996. godine na Trgu bana Jelacica zagrebazki Radio 101.

Pored filmova, Bresan rezira i u pozoristu, a njegova predstava “Pljuska” Nenada Stazica, pobednik je Dana satire u Zagrebu 1999. godine. To zaokruzuje tek dosadasnji opus autora vrlo seriozno uradjenih dela za veliki ekran ili scenu, koja ustaljeno imaju i vec prepoznatljive primese gorkog humora pazljivo preuzetog iz grube zivotne stvarnosti.

Retrosketivu su organizovali Jugoslovenska kinoteka i Zajednica Hrvata Beograda "Tin Ujevic".

Dimitrije Stefanovic

[zevsonja]

  kinoteka pravi pauzu od ponedeljka (29.12.) do 15. januara:

Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetice 29. decembra na hrvatskog rezisera i scenaristu Fedora Skubonju (1924-2008), cime i zavrsava ovogodisnji program, uoci praznicne pauze do sredine januara i ulaska u godinu u kojoj ce obeleziti sest decenija postojanja.

Uoci pauze, koja ce trajati do 15. januara, Kinoteka podseca 29. decembra na Skubonju nagradjivanim filmovima ?Izgubljena olovka? (1960) i ?Nizvodno od sunca? (1969), za koje je scenarije napisala njegova supruga Stanislava Stasa Borisavljevic.

Prvi film ovencan je Zlatnim lavom u Veneciji (1961) i potom nagradjen u Mar del Plati (1962) i Kanu (1966), gde je proglasen jednim od deset najboljih decjih filmova, dok je drugi dobio Veliku zlatnu arenu za najbolji film i zlatne arene za reziju i scenario u Puli.

Skubonja (Murter kod Sibenika, 22. jula 1924 - ostrvo Brac, 24. aprila 2008) upisao se s prvom generacijom (1947) na Visoku filmsku skolu u Beogradu, gde je diplomirao reziju na Akademiji za pozorisnu umetnost (1957). Rezirao je oko 30 dokumentarnih, uglavnom namenskih filmova, kao i manje uspesnu komediju ?Veliko sudjenje? (1961), takodje prema scenariju Stase Borisavljevic.

Nakon praznicne pauze, Kinoteka je od 16. januara najavila trodnevni ciklus filmova Karla Teodora Drejera (Carl Theodor Dreyer), a potom program ?...I ne samo veci od zivota? koji ce prikazati do kraja meseca ostvarenja nekih od najpoznatijih svetskih rezisera, predstavljajuci odnos filma i vere.

Kinoteka bi, kako je planirano, trebalo da se useli u novu zgradu u Uzun Mirkovoj do 6. juna 2009. godine, kada ce i proslaviti svoj rodjendan, na dan kada je 1896. godine odrzana prva filmska projekcija na Balkanu - u kafani "Zlatan krst" na Terazijama.

preuzeto sa sajta seecult.org

[vinston]

Muzej jugoslovenske kinoteke

Muzej neće raditi zbog praznika do 15.01.2009.

 
CARL THEODOR DREYER
Pet. 16.

18.00 > Mihael  (NEM 1924)
ul. Walter Slezak, Benjamin Christensen
r. Carl Theodor Dreyer

20.00 > Gertruda (DAN 1965)
ul. Nina Pens Rode, Bendt Rothe
r.  Carl Theodor Dreyer


Sub. 17.

18.00 > Stradanje Jovanke Orleanke (FRA 1928)
ul. Marie Falconetti, Eugene Silvain
r. Carl Theodor Dreyer

20.00 > Poštuj svoju ženu (DAN 1925)
ul. Johannes Meyer, Astrid Holm
r. Carl Theodor Dreyer
 

Ned. 18.

18.00 > Vampir (FRA/NEM 1932)
ul. Henriette Gerard, Julian West
r. Carl Theodor Dreyer

20.00 > Dan gneva (DAN 1943)
ul. Thorkild Roose, Preben Lerdoff
r. Carl Theodor Dreyer


... I NE SAMO VEĆI OD ŽIVOTA


Pon. 19.

18.00 > Demoni (VB 1971)
ul. Vanessa Redgrave, Oliver Reed
r. Ken Russell

20.00 > Jovanka majka anđeoska (POLj 1961)
ul. Lucyna Winnicka, Mieczyslaw voit
r. Jerzy Kawalerowicz

 
Uto. 20.

17.00 > Poslednje Hristovo iskušenje (SAD 1988)
ul. William Dafoe, Harvey Keitel
r. Martin Scorcese

20.00 > Deset zapovesti (SAD 1956)
ul. Charlton Heston, Yul Brynner
r. Cecil B. DeMille


Sre. 21.

17.00 > Ben Hur (SAD 1959)
ul. Charlton Heston, Jack Hawkins
r. William Wyler

20.00 > Isterivač đavola (SAD 1973)
ul. Ellen Burstyn, Max von Sydow
r. William Friedkin
 

Čet. 22.

18.00 > Jevanđelje po Mateji (ITA/FRA 1964)
ul. Enrique Irazoqui, Margherita Caruso
r. Pier Paolo Pasolini

20.00 > Rubljov (SSSR 1966)
ul. Anatoli Solonitsin, Ivan Lapikov
r. Andrei Tarkovsky


Pet. 23.

18.00 > Dnevnik seoskog sveštenika (FRA 1951)
ul. Claude Laydu, Jean Riveyre
r. Robert Bresson

20.00 > Priznajem (SAD 1953)
ul. Montgomery Clift, Anne Baxter
r. Alfred Hitchcock


Sub. 24.

18.00 > Tri kuma (SAD 1948)
ul. John Wayne, Pedro Armendariz
r. Mel Gibson

20.00 > Samson i Dalila (SAD 1949)
ul. Hedy Lamar, Victor Mature
r. Cecil B. DeMille
 

Ned. 25.

18.00 > Sedmi pečat (?VED 1957)
ul. Gunnar Björnstrand, Bengt Ekerot
r. Ingmar Bergman

20.00 > Đavolja mašina (ITA 1952)
ul. Gennaro Pisano, Marilyn Buferd
r. Roberto Rossellini


Pon. 26.

18.00 > Begunac (MEKS/SAD 1947)
ul. Henry Fonda, Dolores del Rio
r. John Ford

20.00 > Dogma (SAD 1999)
ul. Ben Affleck, Matt Damon
r. Kevin Smith
 

Uto. 27.

18.00 > Sodoma i Gomora (SAD/ITA/FRA 1962)
ul. Stewart Granger, Pier Angeli
r. Robert Aldrich

20.00 > Ljubavna pisma jedne portugalske kaluđerice (NEM/ŠVAJC 1977)
ul. Susan Hemingway, William Berger
r. Jesus Franco


Sre. 28.

18.00 > Ključevi kraljevstva (SAD 1944)
ul. Gregory Peck, Thomas Mitchell
r. John M. Stahl

20.00 > Bak i propovednik (SAD 1972)
ul. Sidney Poitier, Harry Belafonte
r. Sidney Poitier

 
Čet. 29.

18.00 > Viridijana (MEKS/ŠPA 1961)
ul. Silvia Pinal, Francisco Rabal
r.  Luis Bunuel

20.00 > Roko i njegova braća (ITA/FRA 1960)
ul. Alain Delon, Renato Salvatori
r. Lucchino Visconti


Pet. 30.
18.00 > Devičanski izvor (ŠVED 1960)
ul. Max von Sydow, Birgitta Valberg
r. Ingmar Bergman

20.00 > Anđeli garava lica (SAD 1938)
ul. James Cagney, Pat O'Brien
r. Michael Curtiz

 
Sub. 31.

18.00 > Frisko Kid (SAD 1935)
ul. James Cagney, Margaret Lindsay
r. Lloyd Bacon

20.00 > Tako se ne postupa sa ženama (SAD 1968)
ul. Rod Steiger, Lee Remick
r. Jack Smight

[vinston]

Kinoteka u februaru, vishe informacija na OVOJ stranici.

[vinston]

Prema rechima Dinka Tucakovica, kinoteka bi trebalo da se preseli na novu lokaciju u Uzun Mirkovoj ulici 6 juna!

Jugoslovenska kinoteka obeležava 60 godina postojanja, a 6. juna - na svoj dan i godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, svečano će otvoriti 11. Festival nitratnog filma - restaurisanim ostvarenjem “Sreća” Stevana Miškovića iz 1928. godine, jednim od prvih reklamnih filmova za igre na sreću, te programom restaurisanih filmova prvog srpskog producenta Svetozara Botorića.

Preseljenje Kinoteke u Uzun Mirkovu neće biti 6. juna, kako je ranije predviđeno, jer nova zgrada još nije opremljena za bioskopske projekcije, ali će jubilej biti obeležen otvaranjem Centra za digitalizaciju u Košutnjaku, izjavio je danas za portal SEEcult.org upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković.

Centar za digitalizaciju svečano će otvoriti 8. juna grčki reditelj Teo Angelopulos, najavio je Tucaković.

Prema njegovim rečima, nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj još nije potpuno spremna za otvaranje zbog rebalansa budžeta, ali su završeni enterijer i fasada.

Uoči svečanog otvaranja Festivala nitratnog filma, jednog od najcenjenijih te vrste u svetu, Kinoteka će prikazati 6. juna i “Pionire niškog filma” (2008) Dejana Dabića, poljski film “Pokoljenje” (1955) Andžeja Vajde (Andrzej Wajda), nemački “Balet u Evinom kostimu” (1903), mađarski “Oliver Tvist” (1919) Martona Garaša i francuski “Ružičnjak madam Ison” (1931) Bernara Dešampa (Bernard Deschamp).

Program Nitratnog filma obuhvata, između ostalog, i neme filmove Slovenskog filmskog arhiva iz Ljubljane i filmove Kinoteke Makedonije iz Skoplja.

Za 8. jun najavljeno je predavanje Gabora Pintera iz Mađarske filmske laboratorije u Budimpešti o procesu digitalne restauracije filma “Hiploti Lakej” (1931), dok će 9. juna biti održana promocija DVD izdanja o Kinoteci “60 godina sa vama”, a dan kasnije knjige “Sećam se... Kinoteci za 60. rođendan” Slobodana Žujevića i “Kuća filma” Đulijane Bruno, koju je priredio Borislav Stanojević.

Dejvid Robinson iz Londona održaće 11. juna predavanje u Kinoteci, a u Sava centru biće prikazan norveški film “Plodovi zemlje” iz 1921. godine, u režiji Gunara Somerfelta (Gunnar Sommerfeldt).

Kinoteka je za 15. u 16. jun najavila i filmove prema željama gledalaca, a 17. juna biće održana specijalna projekcija filma “Delta” Mundruczo Kornela, uz razgovor sa rediteljem.

Nedelja japanskog filma biće svečano otvorena 18. juna filmom “Pola priznanja” (2004), čiji je reditelj Kjoši Sasabe (Kiyoshi Sasabe), a do 23. juna biće prikazani i “Zec od stakla” (Setsuko Shibuichi, 2005), “Moja kuća” (Junji Sakamoto, 2003), “Bašta na nebu” (Toshiaki Toyoda, 2005), “Pola priznanja” (Kiyoshi Sasabe, 2004), “Tišina” (Ryosuke Hashiguchi, 2001), “Neostvarena ljubav” (Kazujuki Izutsu, 2004) i “Kanarinci” (Akihiko Shiota, 2005).

Tradicionalna, 38. Revija filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije biće svečano otvorena 24. juna, dok će tri dana kasnije početi prvi Festival sportskog filma, koji će biti završen 29. juna dodelom nagrada.

Festival nitratnog filma nastao je iz redovnog programa Kinoteke “Zapaljivi dan”, pokrenutog povodom stogodišnjice pojave filma radi jedinstvenog predstavljanja ostvarenja snimljenih na nitratnoj traci.

Kinotekin festival prerastao je u jedan od najcenjenijih te vrste u svetu, pored festivala nemog filma u Pordenoneu i Bolonji, na kojima su svetske premijere doživela i mnoga unikatna dela iz zbirki Jugoslovenske kinoteke.

Jugoslovenska kinoteka (naziv od 1952. godine) je nacionalni filmski arhiv Srbije, osnovan 1949. kao Centralna jugoslovenska kinoteka.

Tokom rada, više puta je menjala status, a na osnovu Zakona o zaštiti kulturnih dobara, postala je ustanova od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Jugoslovenska kinoteka je jedan od osnivača i stalni član FIAF-a (Međunarodna federacija filmskih arhiva), u čijem radu aktivno učestvuje od 1951. godine.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

izvor: seecult.org

[vinston]

Kinoteka

Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće 9. i 10. februara na nedavno preminulog slovenačkog majstora filmske fotografije Vilka Filača (1950-2008), koji je radio niz filmova Emira Kusturice, a sarađivao je i sa Karpom Aćimovićem Godinom, Francijem Slakom i mladim beogradskim rediteljem Stefanom Arsenijevićem.

Ciklus Filačevih filmova obuhvata četiri ostvarenja Kusturice - "Sjećaš li se Doli Bel?" (1981), "Otac na službenom putu" (1985), "Dom za vešanje" (1988) i "Arizona Dream" (1993), kao i filmove "Crveni bugi, ili šta ti je devojko?" (1982) Aćimovića Godine i "Osveta" (1986) Nenada Đapića, sa Milenom Dravić i Velimirom Batom Živojinovićem.

Majstor zlatnih tonova, kako je Dinko Tucaković nazvao Filača u programskom tekstu Kinoteke, nametnuo se od prvih radova jedinstvenom vizuelnošću, a početke karijere vezao je za Kusturicu.

Njihova saradnja prešla je ceo krug - od prijateljstva, preko mita do raskida.

Iako se Kusturičin koncept autorstva na filmu bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, naveo je Tucaković.

U filmovima "Nevjeste dolaze" (1978) i "Bife Titanik" (1979) drama se odigravala u škrtim izvorima svetla koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe, tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli.

Kusturičin film "Sjećaš li se Doli Bel?" osvojio je Italijane, pa zatim svet monohromatskim kolorom, diskretnim i trapavim glamurom socijalizma. Pre trijumfa sa "Ocem na službenom putu", koji je dokumentarističan i poetičan, desio sa intermeco SF filmom "Butinskala" takođe već pokojnog Francija Slaka, omažom Fricu Langu i teatru apsurda.

Filač je pre toga već zasjao u "Rdečem bugiju" koji je pulsirao u ritmu socijalističkog rokenrola, a pomalo je epigonski odradio "Život radnika" (1987) Miroslava Mandića, prema Kusturičinom scenariju. U "Domu za veŠanje" odvaŽio se u jednu potpuno novu pagansku avanturu, sa posvetama Menclu ili Feliniju, naveo je Tucaković, dodajući da je Filač "znao i da otezgari", kao italijansku socijalnu dramu "Pumaro" u reŽiji glumca Mikela Plaćida.

"Arizona Dream" je bilo zajedničko otkriće Nove zemlje od Aljaske do Meksika, gde se balkanski deo ekipe izgubio u produkcionom konceptu real kapitalizma. Kre?endo saradnje s Kusturicom bio je "Underground", kada se u vreme raspada zemlje, i pored trijumfa, raspala i njihova saradnja.

"O tome se nije mnogo pričalo, van čarŠije, koja je kao i uvek znala najbolje. Vilko je često boravio u Beogradu, a oni su krenuli svojim putem. Rat je slikao u tamnim nijansama, jedino su ŠljaŠtili krv i vatra. Nekada dobri prijatelji ostali su na različitim delovima simbolične zemlje - ostrva, koja se raspala", dodao je Tucaković, ukazujući da svu svetskom prestižu Filača doprineli filmovi "Chinese Box" i "Brave" u kojem je učestvovao u suludoj avanturi dvojca Marlon Brando / Džoni Dep.

Prema navodima Tucakovića, Filač je na simboličan način u zlatnim i zagasitim tonovima, majstorski u skromnim uslovima, snimio kratki film "(A)torzija" Stefana Arsenijevića.

"Filmovi koje je snimao dobijali su "lavove", "palme" i zamalo "oskare", ali kada ga se budemo sećali biće to po trenucima magije, uz svetlo lampe bez abažura kroz razbijeno staklo gde se život živeo strasno, pa koliko traje. U njegovom slučaju prekratko", naveo je Tucaković.

Filač je preminuo krajem novembra prošle godine u Ljubljani, u 59. godini.

Rođen 1950. godine u Ptuju, diplomirao je na praškoj Akademiji s generacijom nekih od najpoznatijih reditelja na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića.

Filačev opus od tridesetak fulmova uključuje i dokumentarna ostvarenja, a neke je sam i režirao iz serije autorskih fotografija.

Filač je predavao na ljubljanskoj Akademiji za film, a između ostalog, dobitnik je nagrade za najbolju kameru na Jugoslovenskom filmskom festivalu 1985. godine.

izvor seecult.org

[vinston]

Poštovaoci i prijatelji nedavno preminulog beogradskog novinara, publiciste, filmskog kritičara i glumca Bogdana Tirnanića (1941-2009) okupiće se 11. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, gde će o njegovom delu govoriti direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, filmski kritičar Dragan Jeličić i reditelj Želimir Žilnik, uz projekciju kultnog Žilnikovog filma "Rani radovi".

U tom filmu iz 1969. godine Tirnanić je igrao jednu od glavnih uloga, pored Milje Vujanović.

Tirnaniću je 2006. godine uručena i Plaketa Jugoslovenske kinoteke, povodom 110 godina od prve projekcije filma u Beogradu i na Balkanu.

Tirnaniću je nedavno posthumno dodeljena i nagrada za životno delo nacionalne sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara (FIPRESCI Srbija), čiji je bio jedan od osnivača, kao i Društva filmskih kritičara Beograda.

Tirnanić je iznenada preminuo 16. januara u Beogradu.

Publicista, esejista, kolumnista.., jedinstven po stilu, Tirnanić je iznedrio celu generaciju poštovalaca u aktuelnoj srpskoj kritici. Bio je novinar niza domaćih listova (Politika, NIN, Borba, Dnevni telegraf) i dobitnik uglednih nagrada u novinarstvu, a osim u "Ranim radovima", glumio je i u ostvarenjima "Crni bombarder i "Dečko koji obećava".

Kinoteka podseća 10. i 11. februara i na nedavno preminulu legendarnu montažerku Jelenu Bjenjaš (1924-2009), filmovima "Nemirni" (1967) Vojislava Kokana Rakonjca, kao i "Zenica" (1957) Jovana Živanovića i "Rafal u nebo" (1958) Vojislava Vanje Bjenjaša, koji će biti prikazani uoči omaž programa posvećenog Tirnaniću.

Program Kinoteke pretrpeo je izvesne izmene u odnosu na prvobitno najavljeni.

[vinston]

Ovog meseca u kinoteci mozemo pogledati:

ЦРКВА И ДРЖАВА НА ФИЛМУ
ЕКРАНИЗАЦИЈЕ ВЕЛИКИХ ДЕЛА
ПОНОВНИ СУСРЕТ СА ЧЕШКИМ ФИЛМОМ
ФЕСТИВАЛ ЕГИПАТСКОГ ФИЛМА
ПОСТ МОРТЕМ
In memoriam ПАТРИК МЕКГУАН (Patrick McGoohan, 1928 - 2009)
In memoriam ЏОН АПДАЈК (John Updike, 1932 ? 2009)
In memoriam РОБЕРТ МАЛИГАН (Robert Mulligan, 1925 ? 2008)
REMAKE - УМЕТНОСТ ИЛИ РЕЦИКЛАЖА?

[vinston]

Ekranizacije velikih dela

Filmovima "Ifigenija", "Mandragola" i "Romeo i Julija", 8. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke počinje ciklus posvećen ekranizacijama velikih dela, koje su uvek izazivale kontroverze - pozorišni ljudi šale se da prepoznaju original, dramski pisci beže iz Holivuda, dok filmski umetnici u dramama traže eterični kvalitet bajki - još je Bertran Tavernije (Bertran Tavernier) utvrdio da su "filmovi za 20. vek ono što su bajke braće Grim bile za prethodni".

Optužujući film da je sinkretička umetnost, njegovi rani kritičari s punim pravom su konstatovali da su filmadžije suviše lako posezale za sižeima ili kompletnim dramskim tekstovima. I prvi glumci su regrutovani iz teatra, a istorija beleži i period takozvanog "snimljenog pozorišta" (film d'art), naveo je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković u najavi tog ciklusa, koji će biti nastavljen od 12. do 16. marta.

Filmski autori su vremenom beskompromisnije ulazili u klasike, a u tom konktekstu, kako je naveo Tucaković, moguće je racionalizovati dva osnovna pristupa - ekranizacije koje ostaju verne tekstu i one koje suštinu dramskog dela prebacuju u neku drugu epohu ili savremeno vreme.

Napominjući da je Sara Bernar (Sarah Bernhardt) bila prvi ženski "Hamlet" - što je možda i indirektan odgovor na vremena kada su u antičkom pozorištu sve uloge igrali muškarci, Tucaković je dodao da bi same ekranizacije Šekspirove večne drame o mladom danskom kraljeviću, poslovično prepune izmišljenih likova i istorijskih grešaka, bile više nego dovoljna demonstracija tog fenomena.

"Neostrašćenom i ponekad neupućenom posetiocu bioskopa, odnosno konzumentu filma na nekom drugom nosaču, hiljadu puta ispričana priča biće potpuno novo iskustvo, i kako je to jednom u svom jedinstvenom stilu ustvrdio Bogdan Tirnanić "kako je zavidio publici Titanika", koja nije znala da je brod potonuo. Skeptici će da kažu nije tu bio Brus Vilis (Bruce Willis) da to spreči", naveo je Tucaković, dodajući da je i kinematografija jedno vreme prilješno radila ekranizacije tekstova, uglavnom robujući originalu.

Prema navodima Tucakovića, zato je velika obaveza najskupljeg srpskog filma "u novom milenijumu" - "Sveti Georgije ubiva aždahu" prema tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Srđana Dragojevića, da stvari pomeri u neku novu perspektivu.

U okviru ciklusa "Ekranizacije velikih dela", posetioci Kinoteke imaće priliku da pogledaju i filmsku verziju Kovačevićevog "Profesionalca" (2003), u režiji samog autora, sa Borom Todorovićem i Branislavom Lečićem u glavnim ulogama, kao i film "Sumnjivo lice" (1954) koji su Soja Jovanović i Predrag Dinulović režirali prema klasiku Branislava Nušića, sa Batom Paskaljevićem i Radetom Markovićem u glavnim ulogama.

Ciklus počinje 8. marta grčkim filmom "Ifigenija" (1977) Mihalisa Kakogijanisa (Michalis Kakogiannis), sa Irenom Papas (Eirene) u naslovnoj ulozi.

Biće potom prikazana i "Mandragola" Alberta Latuade (Lattuada), u kojoj igraju Rozana Skjafino (Rosanna Schiaffino) i Filip Leroj (Philippe Leroy), a potom britansko - italijanska verzija Šekspirove tragedije "Romeo i Julija" (1968), s Leonardom Vitingom (Leonard Whiting) i Olivijom Hasi (Olivia Hussey), u režiji Franka Zefirelija (Franco Zeffirelli).

Ciklus će biti nastavljen 12. marta francuskim filmom "Volpone" (1941) Morisa Turnera (Maurice Tourner), a najavljeni su i filmovi "Nora - kuća lutaka" (1973) Džozefa Louzija (Joseph Losey), s Džejn Fondom (Jane) i Edvardom Foksom (Edward Fox), "Gospođica Julija" (1950) Alfa Sjeberga (Sjoberg), sa Anitom Bjork (Anita Bjork) i Ulfom Palmeom (Ulf Palme), kao i filmove Entonija Eskvita (Anthony Asquith) "Važno je zvati se Ernest" (1952) i "Pigmalion" (1938).

Biće prikazan i američki film "Hotel Raj" (1966) Pitera Glenvila (Peter Glenville), u kojem igraju Alek Ginis (Alec Guinness) i Đina Lolobriđida (Gina Lollobrigida), "Sirano de Beržerak" (1950) Majkla Gordona (Michael), "Prosjačka opera" (1931) Georga Vilhelma Pabsta (Wilhelm), "?Male lisice" (1941) Vilijama Vajlera (William Wyler) sa legendarnom Bet Dejvis (Bette Davis).

Najavljeni su i "Mačka na usijanom limenom krovu" (1958) Ričarda Bruksa (Richard Brooks) sa Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) i Polom Njumenom (Paul Newman), "Smrt trgovačkog putnika" (1951) Lasla Benedeka, "Ko se boji Virdžinije Vulf" (1966) sa Tejlorovom i Ričardom Bartonom (Richard Burton), u režiji Majka Nikolsa (Mike Nichols), te "Garderober" (1983) Pitera Jejtsa (Peter Yates), sa Albertom Finijem (Albert Finney) i Tomom Kortnijem (Tom Courtenay) u glavnim ulogama.

izvor:seecult.org