Festival holandskog filma u Kinoteci

[vinston]

Jugoslovenska kinoteka uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu organizuje festival Holandskog filma pod sloganom „Highlights of the Lowlands”, koji se održava od 21. do 23. januara.

Katias sisterRada Šešić, selektorka programa predstavlja mini festival sledećim rečima: „Pogledajte svet mojim očima! Kao što znamo iz istorije, Holanđani su oduvek voleli putovanja i nastanjivali daleke krajeve. To je narod koji je radoznao da upozna druge ljude, da gleda okolo, posmatra, razume, uživa u kulturi drugih i da je promišlja. Dokaz za to može da se nađe i u holandskoj kinematografiji. Filmski aurtori često idu u inostranstvo da otkrivaju, izučavaju i snimaju, a često uspeju i da naprave lepa dela stvarajući svoje filmove. Pomislimo samo na Johana van der Keukena, jednog od najeminentijih holandskih autora dokumentarnih filmova koji ja napravio mnoge sjajne filmove u inostranstvu ili na Hedi Honigman, još jednu odličnu autorku dokumentaraca koja je snimala u različitim delovima Evrope, od Pariza do Bosne, kao i u Južnoj Americi, ili na malo mlađu Alionu fan der Horst koja putuje u Rusiju, Ukrajinu i Iran kako bi nam prenela priče o intrigantnim ljudskim sudbinama. To isto važi i za mnoge druge izvrsne holandske autore dokumetarnih filmova - Džona Apela, Nika Kopena, Sonju Herman Dolc; svi su oni putovali daleko od kuće da bi snimili intrigantne priče.


Opsirnije

[vinston]

Festival holandskog filma u Kinoteci

Odgledao sam pre nekoliko dana film Win/Win, debitantsko ostvarenje Jap van Hojsenda (Jaap van Heusden), koji je otvorio festival Holandskog filma, na koji nazalost nisam otishao, verovatno zbog lenjosti ili mozda zasicenosti gledanja filmova. Interesantna prica o Ivanu, mladom brokeru, kome brojke nisu strane, koji za kratko vreme postaje najbolji broker u banci.

Prethodno je radio isto u banci ali na drugoj poziciji. Medjutim, nakon gubitka kolege pochinju njegove nocne more, i u pokushaju da napravi krah pravi sasvim suprotno. U tom zenitu njegove nadmoci na polju trgovine, Ivan pochinje da se udaljava od ljudi i od sebe.

Dosta minimalisticki, mada ne previse, Hojsend nam pokazuje ljudsku otudjenost i nerazumevanje medju ljudima. Mladi kolega, imao je svega 25-26 godina, je kao skoro svaki azijat uvek sam. Iako ne prica holandski razume sve tako da jezik ne predstavlja barijeru, ali jednostano mu valjda taj mentalitet nije odgovarao. Dok ivan sa druge strane opijen uspehom i svojom sposobnoscu da pravi ogromne svote novca, zalazi sve dublje i dublje problematiku, udaljavajuci se od svojih kolega, koje nije nesto posebno ni voleo, odlazi na internet kako bi prisustvovao on line seansi kod terapeuta, koji pricaju o zavisnosti, iako ovi prichaju o kockarskim problemima, i njegov posao se moze tako razumeti. Pada u depresiju, ima insomniju, da bi u jednom trenutku zatekao sebe kako se pere desetak puta, da bi potom uzeo neku hemiju za ribanje stana i poceo cetkom da zulja jer se konstantno osecao prljavim.

Film definitivno ima potencijal, predivno smiljen sa odlicnom fotografiju i veoma zanimljivom pricom.