Vicky Cristina Barcelona (Woody Allen, 2008)

[wolfvaga]

Vicky Cristina Barcelona (Woody Allen, 2008)

rezija..........Woody Allen
scenario..........Woody Allen
direktor fotografije..........Javier Aguirresarobe
muzika..........various artist (uglavnom spanska gitara)
uloge:
Rebecca Hall..........Vicky
Scarlett Johansson..........Cristina
Javier Bardem..........Juan Antonio
Penelope Cruz..........Mar?a Elena
Chris Messina..........Doug
Patricia Clarkson..........Judy Nash
Kevin Dunn..........Mark Nash
Christopher Evan Welch...........Narator

     Subotom uvece volim da odem u bioskop. Nije to samo zbog doticnog, zbog toga sto volim da gledam filmove, zbog samog mesta ili ljudi koji tamo odlaze (pogotovu subotom uvece). Prosto, u takve veceri tenzija splasne, ljudi su razdragani, puni ocekivanja, rastereceni svakodnevicom obaveza. U Beogradu to kao da je praznicna atmosfera. Kada bih rekao da je ovaj film stvoren za atmosferu u kojoj sam ga gledao, lagao bih. S druge strane, gledati ga kod kuce, bilo bi greh prema njemu. Ako bih birao mesto za projekciju ovog filma, mozda bi ponajpre izabrao letnju pozornicu, kafe bioskop, Mediteranski povetarac osmudjen solju i morskom travom, flasu oporog, crnog vina i drustvo koje voli da prica i uziva u kosmopolitskoj veceri, dobroj hrani i razgovorima o svemu (a ponajvise o filosofiji ljubavi, sudeci po tematici filma )...
     Vicky i Cristina su prijateljice sa koledza (kako to u Americi obicno biva, oni kao da nemaju drugi nacin da steknu prijatelje). Koliko god se dobro slagale, u jednoj stvari su dijametralno razlicite-kao zene. I to ne samo po fizickom izgledu. Dok Vicky za sebe tvrdi da voli sigurnost, izvesnost i postojanost, da je totalno neromanticna i razumna, dotle Cristina za sebe tvrdi sve suprotno od navedenog. I jos jednu stvar: tesko joj je udovoljiti. I to da ni sama ne zna sta hoce. Ali zato odlicno zna sta nece. Prica nas zatice na aerodromu u Barseloni. Njih dve su upravo izasle iz aviona i nameravaju da provedu leto u Kataloniji. Vicky ce pokusati da za to vreme razradi disertaciju o Katalonskom nacinu zivota, s kojom treba da diplomira na master studijama, dok ce Cristina pokusati da se ocisti od neuspelog filma i veze koji su joj pojeli 6 meseci zivota. Smestaj pronalaze kod Vickine rodjake, Judy, s kojom brzo postaju bliske. Ona ih vodi na krstarenje, u lepe restorane, pokazuje im grad. Iznad svega, u umetnicke galerije. Kada na jednoj izlozbi Cristina primeti ekscentricnog slikara u crvenoj kosulji, njena zelja, poput bumeranga, ga dovlaci u isti restoran u kojem se njih dve odlucuju da veceraju. Cristina ne skida oci sa njega. Kada joj Vicky na to skrene paznju, on ustane i pridje im sa neverovatnom pricom: vikend u Oviejedu. I sex u troje. Avionom. Kojim on pilotira. Njih dve potpuno razlicito reaguju na ovu ponudu. Ipak, prihvataju je. Juanov sarm, lepota Ovijeda, spanska gitara.. Ali, nije sve onako kako izgleda... A i sa Juanom u paketu ide i njegova bivsa zena, Maria Elena...
     Ako bih nekom autoru trebalo da zahvalim kao razlogu zasto sam poceo da gledam ozbiljne (i ozbiljno) filmove, onda pijetitet definitivno odlazi u ruke reditelju i scenaristi ovog ostvarenja. Iako smatram da je svaka epoha koju je zakacio u svom radnom veku bila nesto posebno i dala barem neko vrhunsko ostvarenje, moram da priznam da se sva njegova dela mogu podeliti po striktnoj dualnosti. Ili su jako licna, ili jako objektivna. Ili su komicne poente ili pak jako ozbiljne teme. Ili ih volis do kosti, ili ih uopste ne volis. Necu ni umesto koga da donosim odluke o o ovom filmu. On je, kao i svi njegovi filmovi, jako nametljiv, tu i tamo prenaglasen (u strogoj funkciji price), nabijen dijalozima. Ceste komicne situacije ga takodje ni po cemu ne odvajaju od nekih prethodnih Allenovih ostvarenja. No nacin na koji je sve upakovano, rezirano, sjajne boje, fotografija, spanska muzika, kreiraju poseban utisak i atmosferu, koja je kosmopolitska i mediteranska, iako toliko ima odlika svog autora. Odmah pozelite da se nadjete u filmu, da aktivno ucestvujete u radnji, da je dozivite zaista,a ne samo kao turista. A ako treba prozboriti koju o glumi, koja je ovde zaista vrhunska, "kradju predstave" prepustam Penelopi Kruz. Prosudite isami zbog cega .
     Autor ne bi voleo da bude deo ove price. Po meni, naracijom, uspeva da docara sve greske koju ce jako dobro razvijeni likovi, tj. obicni ljudi, napraviti u medjusobnom preplitanju. Na kraju, ostace pitanje: Jeli ljubav nesto sto nastaje iz okolnosti ili zavisi od osobe s kojom izaberemo da je delimo? Sasvim zanimljiva teza, o kojoj svako porazmisli vise puta o zivotu... Film krije dosta odgovora, i lepog razmisljanja... Utisak je da mu je ovo najbolje ostvarenje u poslednjih 15ak godina (iako Match Point izuzetno cenim)... 10/10... Eni Hol sa evropskim smekom...

[vinston]

Posle prochitane recenzije imao sam jarku zelju da odgledam film i da vidim shta je to shto te je odushevilo?

Sestra je bila josh ranije u bioskopu, na sinemaniji, medjutim, sticajem okolnosti nisam mogao i tako se onda to oduzilo, dok sasvim sluchajno na netu nisam naleteo na odlichan dvd skriner.

Krece Vudijev film. Od samog pochetka se moze primetiti da je to njegov film. Naracija i kamera. Jednostavno njegov pechat. Pricha je fenomenalna, ali jedna velika mana, nije uopshte docharana onako kako treba da bude.

Ljubav, kao univerzalna tema. Svako je dozivljava na svoj nachin.
Ali ovde se malo toga dalo videti. Muzika je bila od krucijalnog znachaja. Da nje nije bilo film bi bio uzasan.

 Eni Hol na evropski nachin? Preterivanje, ne mogu se sloziti sa tobom, nikako.

Imamo dve najbolje drugarice, tipichne amerikanke, koje su ostale u senci sporednih glumaca, Bardema i Kruzove. Njih dvoje su jednostavno bili savrsheni. Pravi Shpanci, puni energije, melodramatichni, romantichni i totalno ludi kada je ljubav u pitanju. Tu je Vudi napravio pravi pogodak. Opet oni nisu u prvom planu. Dok Kristina koju tumachi Skralet Johanson treba po meni da bude crnka, a ne plavusha i cura koja je tvrd orah i senzualna i zrachi seksipilom, veoma strastvena ni malo me nije ubedila u svoju ulogu. Prava plavushica. Scena kada se ljubi sa Bardemom gde treba emocije da isplivaju, imao sam osecaj kao da se sa slamom ljubi.

Dok je uloga Viki pripala Rebeki Hol, nije imala svoje ja. Gledao sam tu zaista predivnu curu ali kao da sam Alena gledao kroz ceo film. Ona je tu samo marioneta, a Alen pricha. Chak je i njegove pokrete, mimiku, nachin reagovanja imala. Isti Alen. Mislim mogla je malo vishe da improvizuje. To je veliki minus ovom filmu, jer glavne uloge ni najmanje nisu razradjene.

Osim toga, Barsa prelepa kao i uvek. U vishe navrata tokom gledanja filma imao sam neodoljivu zelju ponovo da odem. Jednostavno predivan grad, sve je zivo, ludilo na ulicama, predivna arhitektura. Ona Gaudijeva crkva s pochetka filma, jednostavno nije to to. Kada vi stojite naspram gradjevine koja ima 10 metara visine, vidite neverovatne detalje. Ma shta vam pricham evo slike.

Vicky Cristina Barcelona (Woody Allen, 2008)

Vicky Cristina Barcelona (Woody Allen, 2008)

Vicky Cristina Barcelona (Woody Allen, 2008)

Sve u svemu jedno lepo ostvarenje koje je moglo da bude mozda i najbolje koje je izashlo ove godine. Ali ipak je to Alen koji mora da bude prisutan u svakoj ulozi i to je ono shto je ovog puta odmoglo. Preporuka za svakog, jer ljubav je najlepshi osecaj koji postoji

[vinston]

Evo shta nam kaze nasha poznata kriticharka  

Dosadni službenici, šašavi umetnici


Novi film legendarnog Vudija Alena „Viki Kristina Barselona” kod nas se prikazuje pod nazivom „Ljubav u Barseloni” – kao da je, bože me sakloni, reč o jednom od onih filmova koji su svojevremeno krasili repertoar bioskopa „Partizan” – vrhunska je romantična komedija koja s lakoćom stiče kultni status, a autoru obezbeđuje obožavatelje i iz redova pripadnika sasvim mlade generacije gledalaca.

Ovo je i najbolji Alenov film u poslednjih petnaestak godina tokom kojih je imao nekoliko kreativnih vrhunaca („Bullets Over Broadway”, „Mighty Aphrodite”, „Deconstructing Harry”, „Hollywood Ending”) i briljantni obrt u karijeri žanrovski netipičnom ljubavnom krimi-dramom „Završni udarac” („Match Point”). Sa „Viki Kristinom Barselonom” dokazao je da je opet u staroj formi, čak u naponu stvaralačke snage (a ima 74 godine), i to u žanru romantične komedije, koju je američka filmska industrija odavno oborila na niske grane.

Iako je u „Viki Kristini Barseloni” sve naizgled ležerno, lagano, zabavno, ovo je prvorazredni primer složene, duboke i smislene celuloidne razonode u kojoj je sve na svom mestu, opravdano u svakom detalju. Alen režira u svom najreprezentativnijem modusu takozvane nevidljivosti i nepretencioznosti, varljive jednostavnosti, zbog čega bi samo naivci i laici mogli pomisliti da to može svako. A ne može, ovde je reč o velikom umetniku. I to umetniku koji se vratio na teren na kojem se malo ko snalazi tako dobro kao on. Na teren ljubavnih odnosa čije se teoretsko izdanje često razlikuje od prakse, što Alen potencira svojim oštroumnim zapažanjima i igrarijama na relaciji id, ego i super-ego, uz prvorazredne ritmične dijaloge i lepršavost bez praznog hoda.

Uz to, Alen sopstveni alter ego transmituje na glumce: i na Havijera Bardema, i na svoju dugogodišnju ljubimicu Skarlet Johanson, i svoju novu muzu Penelope Kruz, i Rebeku Hol – i sve to u jednoj letnjoj, morskoj priči, kroz koju se još civilizacijski sudaraju Amerika i Evropa.

U priči o dvema mladim Amerikankama koje se tokom letnjeg odmora u Barseloni zaljubljuju u istog muškarca, mačo Španca, ne sluteći da njegova bivša žena još nije nestala iz njegovog života, Alen maksimalno koristi svaki mogući kliše o Španiji i američkim turistima. Eksterijeri Barselone i Katalonije izgledaju kao sa razglednica nestvarne lepote, na kojima se još nalaze „uslikani” filmski junaci – lepi i mladi, ali toliko kulturološki i psihološki različiti. Viki (Rebeka Hol), tipična je samosvojna Amerikanka koja, pre svega, ceni stabilnost veze, Kristina (Skarlet Johanson) je impulsivna, još (samo)nepronađena, sklona srljanju u uzbudljive pustolovine, katalonski slikar koji ih obe zavodi (Havijer Bardem) nametljivi je i dekadentni mediteranski „mužjak”, dok je njegova žena (Penelope Kruz), oličenje temperamenta, histerije, talenta i erotike.

U spretnoj, erotičnoj igri koju vodi među junacima Alen, ne nudeći konačne ljubavne odgovore, proniče u nedefinisane, ali prepoznatljive modele ponašanja. Opisuje raznovrsne situacije u kojima se zatiču zaljubljeni sa dubokim razumevanjem, usput nenametljivo raspravljajući i o nekim „važnim životnim pitanjima”. Poput onog da se čovek neprestano suočava sa situacijama u kojima mora da donosi odluke i planira budućnost a, zapravo, malo je kada siguran u ispravnost svojih izbora. Ili, o tome kako pripadnici sveta „dosadnih službenika” (poput Vikinog verenika, američkog japija), nikada istinski ne mogu razumeti pripadnike sveta „šašavih umetnika”...

Sve pršti od životne energije, visprenih i dinamičnih obrta, izvrsnih glumačkih performansa. Penelope Kruz, Havijer Bardem i Skarlet Johanson blistaju, neponovljivi su, a Alenov film kao celina, naglašeno je lep u svakom kadru. Pravi praznik za oči. I za uši, jer je i probrana muzička podloga baš kako treba. Zabavna, ležerna i pitka. Pravi hit, nema šta!

Dubravka Lakić

[irenica]

Najpre pozdrav, s obzirom na to da se po prvi put pojavljujem ovde
A sada mogu da prozborim i par komentara
Po mom mi?ljenju dotični film svakako nije remek delo... Ne donosi ni ne?to spektakularno, do sada neviđeno... Predstavlja jednu sasvim običnu, za dana?nji svet, i prilično neprimetnu pojavu- kako realizovati svoju predstavu o ljubavi. Sarkazam iz prethodne rečenice čini mi se potpuno opravdan, s obzirom da znamo koliko se danas pomenutoj temi (ne) pridaje značaja. Stoga-za?to bi neko tro?io vreme i trud da ovo ostvarenje osmotri malo detaljnije?...
Smatram da je film izuzetno predstavio realno stanje stvari, ?argonski rečeno, odnosno da u istinskom svetu stvari stoje upravo tako- nebitne i prozaične na prvi pogled, a zapravo izuzetno nejasne, bolne a nekima čak i apsolutno nedostupne. Razlog za to gotovo po pravilu nije vidljiv, a čak ni izbliza razumljiv. Ostaje samo bolna činjenica- istinska ljubav se ne tra?i i ne "de?ava", ona se dosti?e... Ponekad...
Jako dobro ukomponovana sa fotografijom i kompozicijom, ova priča po meni ostvaruje pun pogodak, naravno za onog ko u procesu gledanja filma aktivira i po neki neuron, a ne samo centar za vid. ?to se glume tiče, ona je u sasvim drugom planu, ako se uzme u obzir "?ta je pisac hteo da ka?e", tako da je, po mom mi?ljenju, potpuno nebitno ko je "nosio" film a ko se "ljubio sa slamom"...
Dotična crkva sa početka filma, zapravo je Sagrada familia, i zaista fantastično izgleda u?ivo, ali u ovom slučaju predstavlja samo delić atmosfere koja, ma koliko bezbri?no i fascinantno delovala, u sebi nosi su?tinska ?ivotnja pitanja, ni naizgled tako simpatična i jednostavna...
I, po?to sam dozvolila sebi da budem malo o?trija u komentarisanju, moraću najpre da se izvinim zbog toga, a zatim i da pohvalim tzv. wolfvagu kao jednu od retkih osoba koja film procenjuje kroz ideju vodilju, odnosno njen odraz u ogledalu stvarnosti...
 

 

[wolfvaga]

U bre! Niko me nije ovako hvalio ranije... Hvala, hvala...

Uistinu, coveku koji malo razmisli o ovom filmu moglo bi svasta pasti na pamet. Pre svega, mozda bi posle toga mogao da malo porazmisli gde je gresio i gde ne bi trebalo da gresi, ako neke stvari zeli da ostvari. Naravno, pod uslovom da te stvari imaju i malo veze sa pravom ljubavi, a ne sa raznim, u poslednje vreme jako popularnim, modalitetima iste.

[vinston]

I, pošto sam dozvolila sebi da budem malo oštrija u komentarisanju, moraću najpre da se izvinim zbog toga.

Dobro nam doshla Irenice

Nema zbog chega da se izvinjavash nisi ni najmanje bila oshtra. Ovde je pozeljno da se pishe ono shto se i oseca odnosno jednostavno neka svoja vidjenja. Ja sam upravo takav. 

Rekao bih da je to loshe shto je gluma u drugom planu, jer sam film chine glumci. A kada dodje neka plavushica koja glumi olichenje zenstvenosti, a nema pojma kako to da iskaze onda to kvari celokupnu sliku o ljubavi. U danashnjem svetu ljubav se trazi, ne dostize se. Ima nas raznih  

Ali kao shto sam i rekao pricha je veoma dobra i zbog toga mi se film i svideo i rekao bih jedan od boljih, ako ne i najbolji film o ljubavi, odnosima i emocijama u poslednjih nekoliko godina. Sama chinjenica da nema klishe i patetike je dovoljna.

[irenica]

Hvala na dobrodo?lici!
Ali opet ću morati da se ne slo?im  Film ne čine samo glumci, jeste da su samo oni "vidljivi", ali svi oni iza kamera, pa efekti, pa muzika, pa fotografija... Anyway, recimo da se ba? toliko i ne mimoilazimo u stavovima, i drago mi je zbog toga. U dana?njem svetu, ljudima je ionako sve postalo oterećujuće, tako da tra?e "on(og)u prav(og)u" do besvesti, a ne bi ba? da se trude, pa kad sve propadne uvek je neko drugi kriv, itd., itd.... Tako da i od celog ovog filma primete samo "ono ?to se vidi"...

[vinston]

U pravu si. Chine ga svi, od ljudi koji su ispred kamere do onih u shminkernici i garderobama, tehnicharima i ostalim zaposlenim. Naravno, kada sam spomenuo samo glumce imao sam u obzir sve ostale, ali smo se te teme trenutno uhvatitli.

Generalno jeste takvo stanje. Kada pogledash koliko treba da se kod nekih ljudi iscimash, zarad malo osecanja koje cesh dobiti, naravno da ce da dignu ruke. Ja sam prvi. Ne mogu da dozvolim da previshe vremena gubim oko nekog, kada znam da taj nije jedini na ovome svetu.

A najvishe polude od trazenja kada dodju u "pozne" godine. Da li ce cura ostati usedelica u 30-oj ili ce se lik smoriti kada odlazi kod ortaka, a tamo dechurlija i svi parovi, pa onda brze bolje daj shta dash. Bolje je u tom sluchaju biti sam, pa tako s vremena na vreme da imash nekog nego da se u 50-oj, ako dozivish, zapitash shta mi je bilo na pameti kada sam odluchio da potrazim nju/njega.

To je manje vishe u svim sferama zivota, ljudi vide samo ono shto zele da vide, ono shto njima najvishe odgovara.

[irenica]

UHHHHHHH!
Na muke me stavlja? Ako nastavimo sa ovom temom niko me neće zaustaviti Elem, da poku?am u jednoj rečenici- Sve zavisi od toga sa koje strane gleda? ?ivot i ?ta od njega očekuje?, tako da kada dobije? to ?to si tra?io, vi?e nema nazad, sam si kriv... I ne vuci me za jezik vi?e

[vinston]

I ne vuci me za jezik više

to ne mogu da ti obećam 

Da, pričamo o istim stvarima iz drugačijeg ugla. Uglavnom shvatili jedan drugog. Mada i nije neki film da razglabamo na više strana...