Dante 01 (Marc Caro, 2008)
režija..........Marc Caro
scenario..........Marc Caro
..........Pierre Bordage
fotografija..........Jean Poisson
muzika..........Raphael Elig
..........Eric Wenger
uloge:
Lambert Wilson..........Saint-Georges
Linh Dan Pham..........Elisa
Simona Maicanescu..........Perséphone
Dominique Pinon..........César
Bruno Lochet..........Bouddha
François Levantal..........Lazare
Gérald Laroche..........Charon
François Hadji-Lazaro..........Moloch
Lotfi Yahya Jedidi..........Raspoutine
Yann Collette..........Attila
Kad pogledate nebo noću, kad je vedro, učiniće vam se da vidite jedan put, kao posut slamom. Kažu da je otuda naša galaksija dobila ime "Mlečni put". Ponekad, kad se pomoli u predvečerje, taj put izgleda bajkovito poput nekih drugih prirodnih pojava kao što su aurora ili duga. Istina je da čovek bajkovitošću zapravo približava stvari, neznanjem im se više divi i oseća ih bliskim. Izgleda da ne postoji drugačiji način da nam nešto bude blisko izuzev ako ga strogo doživljavamo potsvesno i malo znamo o njemu. A svemir, čija se interpretacija stalno menjala kroz istoriju ljudske civilizacije, prošao je tim putem i kao šešir i kao kolevka. Uistinu, razvojem civilizacije, sve više nam vasiona otkriva svoju iskonsku nit: nit beskraja i straha u koju se ne bi usudili da zaplovimo kada bi do kraja znali o čemu se tu zapravo radi...
Transportni šatl dovozi na stancu za istraživanje Dante 01 dva putnika-Elisu, naučnika zaduženog za novi eksperiment i Svetog Djordja, čoveka o kojem niko ništa ne zna i koji je slučajno pronadjen samcit u brodu koji luta po poznatoj galaksiji. Njih dvoje zatiču rutinu ustanove u kojoj su sve uloge odavno podeljene-Persefona pokušava da uoči obrasce ponašanja zatvorenika sa viškom y hromozoma i na taj način da savet kako se izboriti sa ovom vrlo agresivnom (na sreću i retkom) pojavom kod muškaraca, Charon je "gazada" (upravnik), a Cesar neprikosnoveni lider zatvorenika. Prećutna netrpeljivost izmedju karijerom opsednute Elise i čovečne Persefone eskalira u potpunosti onoga momenta kada prva pokuša da Djordju ubrizga nano-tehnologiju brisanja memorije, a nakon što su na stanici počela da se dogadjaju čuda za koja je on zaslužan. Svako ima svoje tumačenje zašto i karte se polagano mešaju...
Marc Caro je francuski autor poznat po saradnji sa Jean-Pierre Jeunet-om (filmovi
Delicatessen i
Grad izgubljene dece) koji se javnosti vraća ambicioznim sf-om o kojem govorimo. Možda je najbolje da na tome i ostanemo kao karakterizaciji. Vrlo kreativan identitet, sa odličnim efektima i pristojnom glumačkom postavom (Pinon i Wilson su upečatljive i prepoznatljive filmske face) bi trebalo, uz poslovičnu francusku različitost, da ga učini spektakularnim. Caro čak sam potpisuje i scenario, što je retkost danas. Ipak, prvi utisak koji ostaje posle filma je da nema ničeg spektakularnog da se o njemu kaže. Kvalitetna ljuštura, zanimljiv uvod i-to je to. Rasplet, izuzev čudnovatog, koje čak ni nano-tehnologijom ne možemo objasniti, silazi veoma brzo do predvidivog.
Dakle, pred gledaocima je sjajno snimljen film. No, dalje od zanimanja za par sati on neće uspeti da vas odvede. Možda zbog vrlo nespretnog povezivanja mistično-istraživačkog sa mistično-religijskim, koje ume da bude zanimljivo, ali ne daje težinu ni delu, ni autoru koji pokušava da ih sklopi u koncept metafizičkog. Zatim, beskraj je uvek beskraj i mizanscen koji on predstavlja jednostavno ne daje ništa novo (niti vidim kako bi to mogao), tako da uvek treba biti svestan da će vam izbor jednog ovakvog prostranstva neizbežno oboriti kvalifikaciju filma, obzirom da je vrlo lako uporediv. Kao što već rekoh, ljudi preferiraju da im stvari budu nepoznate, samo tako se i mogu vezati za njih.
Ovako, ovaj film se svodi na još jedan striktno žanrovski, koji i pored zanimljivog maštarenja ostaje u granicama ove definicije-dakle, samo za one koji baš vole da gledaju ovakve filmove (da ne upotrebim izraz sci-fi zaludjenici). Jedina prava razlika su prsti evropskog ritma u filmu, nečeg što ga možda izdvaja od sličnih Holivudskih ostvarenja, ali ni to film ne čini gledljivijim ili kvalitenijim.
