Trebalo je malo vremena da dodjem do filma (i vremena da ga odgledam), ali sve u svemu ne mislim da je loše što sam se ipak na kraju odlučio to da uradim.
Pošto sam i sam odrastao u sličnom mestu (dobro, nešto većem, ali iz tog nivoa, Smederevu) odlično znam ovakve likove (pa, recimo da sam i sam imao sličnu ekipu). Sa sličnima sam se sretao i celo školovanje, pa i neposredno pošto sam prešao da živim u Bg i povremeno odlazio kući. Sada potpuno drugačije gledam na sve to. Onda su mi pomalo išli na živce ljudi koji ne uspevaju da se izvuku iz sopstvenog blata, a misle za sebe da su kreativni i posebni, sada pogled na takvo zezanje gledam drugačije, pomalo i sa setom. Da, ljudi bez cilja koje na kraju ipak stignu.
Ono što ostaje iza filma je želja da neke stvari gledam kao tada, kada smo jurili ribe i ptice oko Dunava, igrajući šah na ćebetu nečije babe i glupirajući se. Uvek se tu uvlačila poneka anegdota, kao ujed pčele u rano jutro, sa ugnjuravanjem glave u mutnu dunavsku vodu (akter ja
). Da, zbilja mi ponekad sve to nedostaje, čak nisam ni svestan koliko. Ta bezbrižnost, dečačke svadje, čarke. Sada su sve to drugačiji ljudi, neki beznadežno zarobljeni u sebi, a neki u čežnji za tom nevinošću.
Odlična hronika srpske unutrašnjosti i odrastanja. Jedan od najboljih filmova koji sam odgledao u poslednjih 10 godina, a da je iz Srbije...
