Radomir Belacevic - kralj tresha

[vinston]

Pet godina od smrti Radomira Belaćevića

Radomir Belacevic03. juna, pre tačno pet godina, umro je srpski kralj treša Radomir Belećavić (1929 - 2005). Proslavio se prvim filmom Dejana Zečevića „Dečak iz Junkovca“ (1995) što mu je bilo više nego dovoljno da postane jedna od najvećih srpskih andergraund ikona. Ali, Radomirova filmska misija nije se završila pa je u najteža vremena snimio i „Tatinog sina“, a njegovo životno delo - film „Ne pušim više“ ostao je nezavršen.

Radomir Belaćević je za života napisao i 40 knjiga među kojima su „Ukleto porodillište“, „Starac u Parizu“, „Ustajem iz groba“, „Odumiranje nacije“, „Socijalizam i promašaji“, „Hitler zamislio pobedu“, „Jebačke pesme“, „Autoelektrika za svakoga“. Uz to, pokretao je festivale jeftinog filma, bavio se naukom i “konstruisao je i patentirao više naprava”. Sva njegova dela imala su više nego izraženu autobiografsku notu. Njegova životna biografija bogata je materijalom za još mnoštvo filmova.

Rodio se 31. decembra 1929. u Junkovcu kod Lazarevca. Kao tinejdžer je doživeo traumu kad su mu, na njegove oči, pripadnici „bezbožničke, partizanske vlasti” uhapsili oca, jer je 1946. davao hranu ostacima četničkih grupa. Radomir, koji je u to vreme neretko dobijao štapom preko leđa zbog pljuganja iza plastova sena, zakleo se ocu da će prestati da puši. Decenijama kasnije, Radomir je napisao knjigu „Ne pušim više“, a početkom novog milenijuma snimio je i istoimeni film.

Ne pušim više

Taj film bio je zamišljen kao edukativna radionica od 45 minuta i trebalo je da se pikazuje u školama kako bi se omladini na popularan način ukazalo na štetnost duvana. Snimio je 23 minuta, a nemontirani materijal dva puta je javno prikazan - u Kinoteci i SKC-u, gde se Radomir upoznao sa Rambom Amadeusom. Tom prilikom, pao je dogovor o saradnji: RASMC je trebalo da uradi soundtrack za „Ne pušim više“ i da na premijeri filma u Sava centru nastupi uživo. Drugi deo dila podrazumevao je Belaćevićevo gostovanje Radomira na Rambovom koncertu. To je ispunjeno (SKC, 2001), to je bio Radomirov poslednji javni nastup. Film je Radomirovo životno delo. Izdvaja se scena sa nekoliko izrazito rastom niskih persona koji upadaju kod direktora Fabrike duvana Niš ne bi li mu se osvetili što „nisu porasli jer su pušili”. Ta scena urnebesnija je od svih zjbn* iz „South Parka“ na temu antipušačke histerije. Da je Tomica večiti ministar Milosavljević krajem 2001. prepoznao potencijal filma „Ne pušim više“, danas ne bismo bili uskraćeni za još jedan antologijski treš film, a i vlast bi se poštedela bacanja para na bezuspešne kampanje (strategija „Srbija bez duvanskog dima”). „Ne pušim više“ se završava kadrom na kome piše: „Snimanje će se nastaviti ako se jave sponzori”.

Opsirnije

[zevsonja]

  ovu legendu morate overiti.   to je neponovljiv biser srpske filmske scene.  

         ovde mozete videti studentski film dejana zecevica koji se zove "decak iz junkovca" i koji je biografski dok. film o ovom ludjaku:

Radomir Belacevic - Decak iz Junkovca 1995 (I deo)

 budite uporni i potrazite po netu njegove radove.

     ovo je izbor nekih njegovih pesama. uzivajte    :

 

Onanišem
Radomir Belaćević

Onanišem svakog dana,
Ljubav moja neprestana.
Sve to činim iz nagona,
i ljubavnog progona.
Tad zamišljam raznovrsne žene,
da će jednom doči i kod mene.
Da zamene svakodnevnu praksu
i da vodim ljubav strasnu.
Onanišem od malena,
jer nisam imao žena.
Nisam smeo da im priđem bliže,
pored toga što se đoka diže.
Hvataću ih jednog dana,
Jebati dok ne svane zora rana.
Ako žena nema više,
Mora opet da se onaniše

Ljubav
Radomir Belaćević

Bez ljubavi tu života nema,
čoveku je trajna uspomena.
Uspomena mladalačkog stanja,
nema života bez pravog jebanja.
Volim žene kao neko blago,
kad ih jebem mnogo mi je drago.
A još više uživam,
kad je lomim i savijam.
Tada mi je najmilije sine,
kad milujem njene obline.
Tražim njenu osetljivu tačku,
da dotaknem njenu crnu mačku,
Crna mačka, lukavo stvorenje,
jer se krije među noge njene.
Pa ne može svako da je hvata,
Pošto ne zna gde su njena vrata.

Nudista
Radomir Belaćević

Volim more kad ima kupača,
a jos više kad ima jebača.
Posmatram ih kako im se diže,
a ne mogu da im pridjem bliže.
Ispod gaća vidi se dužina,
ali nije vidljiva širina.
Meni treba što veći i duži,
da mi ljubav i utehu pruži.
Zato idem na slobodnu plažu,
gde golaći svoje telo slažu.
Sunčaju se na sve strane,
pa je teško nekim naći mane.
Kada vidim najvećega djoku,
Zapao je mome crnom oku.
Sa trouglom prilazim mu bliže,
Sve dok mu se djoka diže.

Kurate sreće
Radomir Belaćević

Čovek se razlikuje po licu,
A još više kada ima zubatu vilicu.
Razlika se u visini dešava,
To je čoveku mana stara.
Pa i kurac kad mu je mali,
ne sme nikom da se pozali.
A još manje da pokaže nekom,
kuka jadan stalno za srećom.
Kune sudbinu i svoju sreću,
što mu nije dala kurčinu vecu.
Da sa njime pičke buši
i zadnjicu da im ruši.
Da udara u obe rupe
i pokida dlake i čupe.
A potom joj da da ga puši,
i da pazi da se ne uguši.
Nije dobro ni vode se prenapiti,
Pa ni kurac ima budala,
Jer ne može ništa da stvara.

Jebaću te iz inata
Radomir Belaćević

Jebaću te iz inata,
Otvori mi kurvo vrata.
Da te jebem spreda i pozadi,
Neću lako da ga vadim.
Da te tucam u sve supljine,
Da mi srce u ljubavi mine.
A kada te izgustiram,
Ja ti više ribu ne diram.
Tada tražim druge poze,
I drkanje u tom seksu može.
Kad svršava ja spermu nudim,
Od drkanja mogu da poludim.
Zato dajem da ga puši,
Ali gledam da se ne uguši.
Sa spermom je tada hladim,
Kad svršavam ja ne vadim.
Guta spermu kao vodu,
Jer je smatra kao prirodnu.
Ona leči sve bolesti redom,
A i ljubav vrši uporedo.

Ne drkam više
Radomir Belaćević

U drkanju meni mladost prođe,
Nece pička sama da mi dođe.
Sakrila se među noge,
Kod čudesne te prirode.
U drkanju ja sam je poziv’o,
Da se vrati na njen nivo.
Ali ona medju nogama stoji,
I kurca se tada ne boji.
Kada mi je ovo dosadilo,
Ja sam kurac izvadio.
Kada vide ukrućenu budzu,
Ona izadje na površinu vruću.
Nadula se kao bubreg pravi,
Čeka budzu da je ošamari.
Pička se razbi na dve polovine,
Da se kurac u njoj umije.
Tada više on rukom ne drka,
Jer ga boli desna ruka.
Ona meša desno i levo,
Da o dublje prodre u telo.

Poštar
Radomir Belaćević

Bez poštara bi ziveli u tišini,
Ne bi znali gde ko živi.
Poštari donose radost i tugu,
A poneki jebu ženu drugu.
Svaku kuću i porodicu zna,
Koja može biti jebana.
A kad je žena u kući sama,
Postar je jebe bez pitanja.
Jedino joj samo kaže,
Lezi u krevet lepi vraže.
Obično kaže da nije kurva,
A poštar joj kurac umuva,
Kad počne da svršava,
Ona vrišti i nabraja.
Samo tako ti produži,
I kurac ce biti duži.
Poštar daje da ga pusi,
I zadnjicu da joj buši.
Suprug joj je na putu,
Ne zna šta radi pod skutu.

Salon za drkanje
Radomir Belaćević

Svako ima svoju cenu,
pa i salon za drkanje njenu.
Umesto masaže,
mušterije drkanje traže.
Da ga drka i muluje,
u svršavanju lepo mu je.
Mušterija moli maserku,.
da promeni drugu ruku.
Da proradi i leva i desna,
tad zamišlja da je pička tesna.
Pored toga ne može da svrši,
jer ga nešto u jajima guši.
On ima psihičku manu,
Kada vidi maserku samu.
Sav se trese kao prut,
a kurac mu nije krut.
Moli maserku da menja ruke ,
da ga ne uhvate Tantalove muke.
Maserka kaže, da to ne važi,
već da drugi kurac traži.

Oj pederu, pederu
Radomir Belaćević

Oj pederu, pederu,
Šta ćemo za večeru.
Skuvao sam paprikaš,
Bulje da mi daš.
Pored moje dobre bulje,
Mnogi mene sada jure.
Zapazili dobru ribu,
Nece loše da budu.
Oj pederu, pederu,
šta ćemo za večeru.
Ti najbolje sada znaš,
bulje da mi daš.
A i pljugu volim ja,
pa i bulje da mi da.
Kad me hvata otpozadi,
neće lako da ga vadi.
Pederu dosta nikad nije,
kada puši on se smije.
Tada seksa nikad dosta,
i bez ručka peder osta.

[zevsonja]

  a evo i sta dinko ima da prozbori o ovom cudaku:  http://www.vreme.com/arhiva_html/448/18.html

[vinston]

Uskoro cesh moci da uzivash u "Tatinom sinu" 

[Vanja]

Genijalac