De Indringer (Frank van Mechelen, 2005)

[vinston]

The Intruder

Scenario:Ward Hulselmans

Uloge :
Koen De Bouw    ...    Tom Vansant
Brigitte Boisacq   ...    Gaby
Axel Daeseleire   ...    Wes Moons
Maaike Neuville    ...    Charlotte
Lien Van Cant    ...    Louise



Tom radi kao doktor i manje vishe svakodnevno se susrece sa smrcu. To mu je u opisu radnog posla. Nadam se da Vuk nece imati tih problema...
Ima cerku Luiz, koju voli vishe od svog zivota. Posle 18 meseci, Tom je unezveren, na poslu polako gubi glavu. Na kraju ga suspenduju na neodredjeno. Cerka vodi kao nestala vec 18 meseci. Jedne vecheri odlazi u neki bar, gde upoznaje malu Sharlot, maloletnu curu, koja se zagledala u fotografiju njegove cerke. Jer on gde god da je udje deli njenu fotografiju u nadi da ce je neko prepoznati.

Posle kraceg razgovora, ona odlazi kod njega. Na kraju je prespavala, da bi mu ujutru na vrata doshla policija koja je imala shta da vidi. Naravno pritvor na 24h, dok se ne razjasne okolnosti. Bio je nevin, jer nije bash toliko prso, a i nije pedofil. Odluchuje da se odseli. Prati malu Sharlot jer veruje da ona zna shta se desilo njegovoj cerci. Odlazi u neki gradic, zaboravih mu ime. Tada pochinje prava misterija.

Film je meshavina, misterije, drame i trilera. Onako opushtajuci, ali drzi paznju sve vreme iako traje 2 sata. Shto meni nekada predstavlja veliki problem. Muzika takodje veoma lepo prati radnju. Fotografija predivna. Vecina scena deshava na otvorenom. To je u nekim brdima u Belgiji, predivni pejzazi, priroda uopshte. Ima slika neke kucerine, kao zamak izgleda na prvi pogleda, dodushe nema spratove, ali se vidi onaj stari kamen koji je korishten za pravljenje zamkova. Barem se meni tako chini. Nego kuca je predivna, ogromna i voleo bih da imam tako neshto u svom posedu Gluma nije losha, barem meni su uspeli da docharaju likove.  

[ptakh]

Preterao si s tom kuccom (mada bih i ja voleo da je imam)! 

Jedan od meni najdrazzih filmova, ne toliko kao triler (jer ima par tanjih mesta) nego kao samo donekle razjashnjena misterija.

Shta je to u devojchici Charlotti shto nagoni ljude (prvo samog doktora a kasnije i njenu tobozznju majku) da je prihvate kao svojevrsnu zamenu za rodjeno dete?

Ovaj, po meni centralni motiv tokom filma se pred trilerom donekle povukao u drugi plan i lik male Charlotte je ostao nedoreccen. Mada, i sam naslov kazze: De Indringer (uljez/surogat/dvojnik/zamena).

Izazovan i vishesmislen film.

De Indringer (Frank van Mechelen, 2005)

[vinston]

Preterao si s tom kuccom (mada bih i ja voleo da je imam)!  

Znam, bio sam svestan toga kada sam kuckao. Momenat me je poneo  
Koliko sam ja skontao

kada izgubish rodjeno dete, iz onoga shto sam uspeo da vidim (uglavnom tv, film) i prochitam, dolazi do slozenog psihichkog stanja, gde se hvatash za svaku slamku. Mozak ti je skroz sludjen i vishe ne mozesh racionalno da razmishljash.
Sharlot je koliko sada uspevam da se setim, navodono poslednja koja je videla njegovu cerku. I ona nije predstavljala zamenu za njegovu cerku vec osobu koja je kljuch za pronalazenje iste.

Dosta solidno ostvarenje, mada je moglo to mozda josh bolje da se uradi. Nekako previshe okreta i zaokreta. I naravno kraj koji je takav koji me je i tada pomalo iziritirao, ali reko necu da kvarim utisak. Jer film jeste ok.

[ptakh]

Nema ssanse da mi neshto pokvari utisak o filmu. Uvek je tako kad radish triler/dramu pa te ono trilerasto malko vishe povucce.
Ali nije mi tvoj odgovor neshto: jeste na trilerskom, ali nije na dramskom nivou. Jeste Charlotte

trag koji vodi do njegove kcceri ali nju i ona sasvim nepoznata zzena prepoznaje kao svoje nestalo dete.

Charlottin motiv je jasan, ali ovo drugo bash i nije...

[vinston]

Nekada jednostavno ne mozesh sve da imash u filmu.

Sharlot joj je slichila. To je jedina povezanost zene i te cure. Nema tu neke mudrosti, mozda bi smo mi voleli, jer bi tada stvari bile josh komplikovanije, ali tako je kako je. A Sharlot se nije bunila jer je imala dom, dobru porodicu, dobro ne bash najnormalniju, ali u svakom sluchaju bolju nego shto je imala.

[ptakh]

Pa autor ga je definisao kao triler. U trileru (ne samo u njemu) svaka recc i slika bi trebalo neshto da govori u vezi konaccnog razreshenja. Neccu da se bunim, on jeste krimi-priccu razreshio na klasiccan naccin, sve je leglo na svoje mesto ali je ostalo par nabacanih putokaza ka josh neccemu...

Definitivno belgijski autori nose tu nekakvu zaumnu notu, ma o ccemu da se radi (Vidi se to i u romanima G. Simenona koji se ne bave inspektorom Maigretom  ) Ne znam mnogo o belgijskoj kinematografiji, moraccu da se pozabavim...