Smrt gospodina Goluze (Zivko Nikolic, 1982)
rezija..........Zivko Nikolic
scenario..........Branimir Scepanovic
muzika..........Vojislav Borisavljevic
fotografija..........Miodrag Stojicic
..........Stanislav Szomolany
uloge:
Ljubisa Samardzic..........Goluza
Savina Gersak..........Anka
Jiri Prymek..........Simeon, vlasnik hotela
Boro Begovic..........Brica
Vesna Pecanac..........Milena
Ferdinand Kruta..........Profesor
Milan Drotar..........Pop
Doslovno, cesto smo na ovim stranicama pricali o tzv. "Crnom talasu" exYu filma, no ovu pricu bih da pocnem jednim malo drugacijim "Crnim talasom". Naravno, ovu definiciju necete nigde naci, niti on postoji kao pokret u bilo kojoj umetnosti u toj formi, ali je izraz koji cesto koristim za grupu autora postmoderne knjizevnosti sazrelu krajem 60ih i 70ih godina, koja je, uz pomalo mracne i hermeticne teme, dostigla zavidan umetnicki i knjizevni kvalitet svojim delima. Dakle, ovo crni zapravo se odnosi vise na tematiku nego na posledice rada ove grupe knjizevnika. Medju ovu "grupu" se umesalo nekoliko vrlo zanimljivih i jako poznatih pisaca: Kis, Pekic, Bulatovic, Smiljanic. Jos jedno znacajno ime je svakako i autor (a i scenarista filma) ove novele (
Smrt gospodina Goluze), Branimir Scepanovic. Ne da ovim pasusom odajem postu i apsolutnu zaslugu za ovaj film ovom autoru (jer Zivka Nikolica, reditelja, nikako ne mozete preskociti kao lezeceg policajca), vec pokusavam da pomalo izvucem ove autore iz tame (neznanja i pomalo zaborava publike) u koju su zapeli...
Goluza, sitan beogradski cinovnik, radi sve ne bi li udovoljio svom sefu (bukvalno, uvlaci mu se u pozadinu, sa osmehom). Posto nikada nije video more, moli ga za malo odmora, na sta dobija podsmeh da je tvrdica, da u novembru sigurno nije prijatno, ali iskuka dopustenje. Na putu ka moru, autostopom, ulazi u kamion, gde u neformalnom razgovoru priznaje vozacima da svu ustedjevinu nosi sa sobom, u torbi. Oni ga na prevaru izbace, ostavljajuci mu samo kisobran. Nadomak varosice u kojoj svako svakog zna, u kojoj se ljudi stalno ogovaraju i podozrevaju ispod oka. Spustivsi se u ovaj gradic, on odseda u lokalnom hotelu, sto izaziva pozornost carsije. U radoznalosti, oni ga presrecu i pitaju sta trazi kod njih, na sta on, u naletu samopouzdanja i nepromisljenosti odgovara da je izabrao bas taj gradic da se ubije...
Dakle, novela Branimira Scepanovica sluzi kao "odskocna daska" za snimanje ovog filma. On je hermetican, cesto mracan i umnogome pod utiskom tezine Branimira Scepanovica (i njegovog imena), koji celu pricu vodi svojim sceanriom, dok Nikolic ovde jos uvek traga za sopstvenim identitetom (na zalost, samo ostvarenje vizuelno umnogome dobija obrise slicne Zafranovicevoj
Okupaciji u 26 slika). Raznorodna glumacka ekipa, mada dobro izabrana, ne uklapa se do kraja u ovaj nadrealni kolaz. Mada Samardzic odlicno donosi Goluzu, Savina Gersak ni priblizno nije "ta Anka", smerna udovica, ceznja muske populacije gradica,a Siemeon, lukavi lisac, ima problema sa jezikom (Prymek). Celu stvar pomalo "vadi" vanredno zanimljiv portret Mostara (kao varosice), koji se ovde dici svojim ruhom "kasabe nadomak mora": kao da uz Neretvu duva maestral, sastajuci se u ovoj dolini sa putevima i vetrovima kontonentalnog dela Balkana.
Ovo nije film za svakog gledaoca. Cak i oni koji su skloni nadrealnom tesko izlaze na kraj sa njegovim mracnjastvom. Mozda je za potpuno prihvatanje ovog dela potreban pesimizam (ili pomirljivost sa nezrelim svetom koji nas okruzuje), ali istinitost se ovoj prici ne da poreci. Bez obzira da li je smestena u praskozorje WWII (kao so je to ovde slucaj) ili u bilo koje vreme, ovo je univerzalna prica o ljudskoj zlobi, pohlepi i nezrelosti. Idealno stivo za depresivne, sive dane jeseni/zime...
