Moon (Duncan Jones, 2009)
rezija..........Duncan Jones
scenario..........Duncan Jones
..........Nathan Parker
muzika..........Clint Mansell
fotografija..........Gary Shaw
uloge:
Sam Rockwell..........Sam Bell
Kevin Spacey..........GERTY
Dominique McElligott..........Tess Bell
Rosie Shaw..........Little Eve Bell
Kaya Scodelario..........Eve Bell
Svet se i dalje okrece. Jos jedna generacija vidi zalazak tamo gde drugoj izgreva, onoj koja donosi nesto novo. Sumanutost modernog doba je moju (onu zalazecu) generaciju svela na srafovanu masineriju, bez identiteta i potrebe da se iskaze u bilo cemu sem u dve stvari: sticanju zemaljskih dobara ili potpunom luzerstvu i hejtovanju (zargonski izvedeno iz engleskog). Veoma malo toga se dalo udenuti izmedju. Uglavnom poneki omaz, na originalan nacin, sto je otprilike suma i sf filma, bez kultnog ostvarenja...
Sam Bell, usamljeni astronaut, boravi u bazi "Serang" na mesecu, gde mu je osnovni posao da nadgleda zetelice koje sakupljaju Helijum 3, element koji je "ocistio" majku zemlju time sto je preuzeo primat od organskih goriva u snabdevanju stanovnistva energijom. Njegovom mandatu od tri godine se polako blizi kraj. Na zalost, sem GERTYja, AI robota koji mu u svemu pomaze (a moze se reci da je i "majcinski" vezan za Sema), zbog kvara na linku i nemogucnosti zive komunikacije sa porodicom, on ni sa kim ne razgovara (do sa sobom). No, mandat se blizi kraju. Jesu li te tri godine predugacke? Semu pocinje da se prividja mlada devojka, sto uzrokuje nesrecu i njegov rover se zakucava u jednu od zetelica. U sledecoj sceni se budi u bazi i na svaki pokusaj da sazna sta mu se desilo dobija mistifikovan odgovor od GERTYja. Nekako uspeva da ga prevari, da se odveze do pokvarene zetelice i da ustanovi da je u slupanom roveru-i dalje on!
Duncan Jones, najpoznatiji po cinjenici da je jedini bioloski sin Davida Bowiea, osmelio se na rediteljski debi. Priznajem, vrlo ambiciozan u sineastickom smislu. Pokusaj da se "miksuje" omaz velikim sf filmovima s kraja 70ih i pocetka 80ih proslog veka (po priznanju samog autora) i modernih tema, uz umetnicku teznju daje nam zanimljivu dramu zauzvrat. Nekoliko cinjenica ovaj film cini verovatno najozbiljnijim (u metafizickom smislu) sf ostvarenjem u poslednjih nekoliko godina: forma Monodrame (gde Sem Rokvel kao da "skakuce" po daskama koje zivot znace, doslovno na taj nacin donevsi jedno od najboljih ostvarenja svoje karijere, doduse uz pomoc odlicnog scenarija koji je njegov lik, Sema, ucinio neverovatno zivotnim), odlican dramski zaplet (i sjajna potka cele price, koja ima pomalo misticnih elemenata, doduse, tu je i vecito misticni pratilac zemlje-Mesec, koji tome umnogome pomaze sopstvenom misticnoscu), te GERTY, licno meni najjaca karika ostvarenja, AI krojen po standardima Isaka Asimova, koji ima emocije, koje iskazuje zanimljivim smajlicima na svom displeju, doslovno obojen u belo i sa pomalo bozanskim svojstvima (o cemu valja ozbiljno porazmisliti kada se prica o ovom filmu i njegovim porukama i elementima), setovi koji u mnogome premasuju "mizeran" budzet od 5 milki $ (autor je namerno izbegao CGI i pravio "prave" setove u studiju)...
Ipak, mladi autor jednu stvar nije uspeo da uklopi: da ostane u okviru ambicioznog. Na zalost, napadnost osnovne teme preti da pokrije sve dobro ucinjeno (a jedna od tih stvari je i sto film ima opravdanje za ono "naucna" u definiciji naucne fantastike). U principu, Jones se dobrano potrudio da nam svima na nos naturi (na taj nacin potcenjujuci potencijalnu publiku koja bi
Mesecu dala kultni status svojom zainteresovanoscu i pricom o njemu) koliko je humanost izgubila na ceni i koliko se tezi golom profitu po cenu zapostavljanja svega ostalog. Mislim da je sve to moglo biti odradjeno diskretnije.
Svakako, kad se svetla ugase, lepo je ostaviti nadu za kraj.
Moon to u potpunosti uspeva i nudi vam jednu svetliju buducnost od vecine sf filmova. Ostavlja nam i junaka kojem zelimo iskrenu srecu, kao sto je negde i sebi prizeljkujemo, iako vidimo prilicno sivog oko nas (sve to jos i pojacano zalaskom koji sam pomenuo na pocetku). Delo vredno paznje u sirem kontekstu od zanrovskog...
