Ilegalni bioskop

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Rivers and Tides: Andy Goldsworthy Working with Time (Nemačka, 2001)
trajanje: 90 min
režija: Thomas Riedelsheimer
jezik: engleski sa titlovima na engleskom
predstavlja: Milan Stanković
 
 
ponedeljak, 6. februar u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Andy Goldsworthy je britanski skulptor, fotograf i umetnik koji svoje radove stvara i izlaže u prirodi. On koristi mnogobrojne prirodne elemente u svojim radovima: kamenje, grane, lišće, led, blato, i ostalo. Zbog toga su njegova dela privremena i vremenski uslovljena. Često su prepuštena prirodnim promenama u okruženju  i nestajanju, bilo da se radi o topljenju, lomljenju, raspadanju, eroziji... U dokumentarnom filmu Rivers and Tides zabeležena su nastajanja i propadanja, nekih od radova Andy Goldsworthy-ja. Koncept kojim se ovaj umetnik služi  je poseban. Iako koristi prirodne materijale, njegova dela stoje u kontrastu sa prirodnim okruženjem u kojem se nalaze.
 
Kako on sam kaže: "Uživam u slobodi korišćenjem svojih ruku  i 'pronađenih' oruđa – oštrog kamenja, korena pera, trnja. Koristim prilike koje svaki dan pruža: kada pada sneg, radim sa snegom, u jesen koristim lišće, nakrljivljeno drvo služi kao izvor grana i kao podloga. Zaustavim se na nekom mestu, ili uzmem neki material kada osetim da nešto može biti otkriveno."

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
One Day in the Life of Andrei Arsenevich (Francuska, 2000)
trajanje: 55 min
režija: Chris Marker
jezik: ruski sa titlovima na engleskom
predstavlja: Ljubica Anđelković
 
 
ponedeljak, 13. februar u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Dokumentarni film Jedan dan iz života Andreja Arseneviča predstavlja omaž Krisa Markera velikom ruskom reditelju Andreju Tarkovskom. Naslov referira na Solženjicinov roman jedan dan iz života Ivana Denisoviča, odnosno sudbinu ruskih disidenata. Prikazujući Tarkovskog u krevetu sa terminalnim stadijumom kancera okruženog rodbinom i prijateljima, Marker tka vrlo emotivnu i intimnu priču. Kombinujući ove intimne sekvence na samrtnoj postelji sa dokumentacijom snimanja poslednjeg filma Žrtva i drugim vizuelnim materijalima Marker povezuje privatni život i filmski izraz Tarkovskog u jedinstven i upečatljiv pogled na svet.
Marker opisuje čitav luk, čitavu životnu i filmsko-filozofsku trajektoriju, počevši sa scenom iz prvog filma Tarkovskog Ivanovo detinjstvo i završivši finalnom scenom iz Žrtve.

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Ministry of Fear (SAD, 1944)
trajanje: 86 min
režija: Fritz Lang
jezik: engleski sa titlovima na našem jeziku
predstavlja: Tijana Stošić
 
 
ponedeljak, 27. februar u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Fritz Langov film Ministarstvo straha se ubraja u klasike film noira i čuveni Treći čovek i Langov film predstavlja adaptaciju romana Grahama Greena. Centralna ličnost je Stephen Neale, čovek skrhan grižom savesti povodom smrti svoje žene, koji u vreme vazdušnih napada na Britaniju izlazi iz duševne bolnice i sticajem čudnih okolnosti, povodom jednog kolača, otkriva nacističku špijunsku zaveru. Premda je svestan da mu kao bivšem pacijentu niko neće poverovati, (anti)heroj sam pokušava da sredi stvar, a jedina osoba koja mu pomaže je, naravno, njegova buduća draga, lepa izbeglica iz okupirane Austrije, simboličnog imena Karla Hilfe (na nemačkom: “pomoć”). Ovaj Langov film iako ima jasnu propagadnu dimenziju ocrnjavanja nacizma, ipak čitavu sudbinu rata stavlja u ruke jednog marginalca, dok je zvanična državna mašina rata potpuno (ne)svesna toga. Film Ministarstvo straha, predstavljajući majstorsku upotrebu kako vizuelne estetike igre senke i svetla na crno-belom filmu, tako i filmskog jezika (kompozicije kadra, ritma montaže i smenjivanja kadrova), je možda najbolji primer umetničkih strategija koje su morali da primenjuju autori onoga što će ubrzo postati film noir žanr – naziv koji se pojavio u vreme Makartijevih progona Holivudskih levičara.

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmovima:
 
 
Die Hamletmaschine (1991, Nemačka)
trajanje: 32 min
režija: Blixa Bargeld i Wolfgang Rindfleisch
 
1/2 Mensch (1986, Japan)
trajanje: 48 min
režija: Sōgo Ishii
 
jezik: nemački sa engleskim titlovima
predstavlja: Dušan Grlja
 
 
ponedeljak, 26. marta u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Tokom svog postojanja od preko tri decenije, nemački bend Einstürzende Neubauten je učestvovao u mnogim prozorišnim, filmskim i drugim umetničkim projekima. Od samog početka njihovi nastupi su sadržavali scenske elemente, korišćenje raznih mašina, metalnog i plastičnog otpada kao instrumenta, dok se sama muzika sastoji od mešavine zvukova i buke proizvedenih kako konvencionalnim električnim gitarama tako i raznoraznim mašinama, metalnim pločama ili drugim predmetima kao što su federi, plastične kante i sl.
 
Pred samo ukidanje Nemačke Demokratske Republike, tj. njeno prisajedinjenje Nemačkoj 1990., Neubauteni su napravili radio-dramu po čuvenom tekstu Heinera Müllera Hamletmašina u produkciji nacionalnog radija DDRa. Glavne uloge tumače Blixa Bargeld (Hamlet) i članica originalne postave Gudrun Gut (Ofelija). Dok se Blixine izražajne i ubedljive vokalne deonice se gotovo ne mešaju sa muzikom koja se sastoji od različitih zvučnih efekata (žamor, ispresecana traka sa belim šumom, jedna klavirska nota, zvuk šrafova koji padaju u kantu, limene i metalne perkusije, buka električne gitare…), Ofelijin/Elektrin monolog je praćen stalnim promuklim feedbackom gitarskog pojačala.
 
Sōgo Ishii (tj. Gakuryū Ishii), kasnije jedan od poznatijih i priznatijih japanskih reditelja, je tokom turneje Neubautena po Japanu 1985. godine snimio video naslovljen kao njihov drugi studijski album – Halber Mensch. Ishii je u postapokaliptični mizanscen napuštene fabrike smestio Neubautene koji uživo izvode svoje materijale sa istoimenog albuma. Tokom čitavog videa, Neubauteni predano demoliraju/sviraju/spaljuju fabriku, da bi u jednom trenutku bili uvučeni u utvarni/brutalni/ritualni svet belih prikaza koje personifikuju butoh igrači u fantastičnim kostimima sa uvrnutom koreografijom.

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
9 Songs (Velika Britanija, 2004)
trajanje: 69 min
režija: Michael Winterbottom
jezik: engleski sa titlovima
predstavlja: Irena Ristić
 
 
ponedeljak, 9. april u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Prvobitna ideja režisera ovog filma je bila da ekranizuje roman Platforma Mišela Uelbeka i da prikaže jednu savremenu ljubavnu priču. Od te namere se tokom snimanja odustalo i film je nadalje u roku od osam dana snimljen  DV-kamerom, bez upotrebe osvetljenja, dok je scenario nastajao improvizacijom. Glavni muški lik Met se u flešbekovima seća svoje emotivne veze sa Lisom, američkom studentkinjom sa kojom je proživeo jednu godinu strastvene ljubavi.  Njegova priča je podeljena u osam poglavlja, a ona su odvojena jedno od drugog sa 9 pesama britanskih indie-pop bendova, snimljenih uživo na koncertima u klubu Brixton u Londonu (između ostalog Primal Scream, The Dandy Warhols, Super Furry Animals).  Winterbottom je ovim filmom, koji je svakako izazvao puritansku britansku javnost, podelio publiku: jedni ga smatraju poetskom ljubavnom pričom ispričanu jednostavnim jezikom, a drugi površnim filmom na ivici pornografije.

[vinston]

Poštovane, poštovani,
Teorija koja Hoda u saradnji sa nezavisnom platformom Druga scena, u okviru projekta [Ilegalni_bioskop], vas poziva da predlažete filmove koji bi se prikazivali u maju 2012.
 
[Ilegalni_bioskop] je koncipiran kao samo-obrazovni projekat razmene marginalnih i iz lokalnog konteksta izostavljenih filmova. Projekat je otvoren za filmove koji su zanemareni u odnosu na lokalnu kulturnu produkciju i distribuciju.
 
Podrazumeva se da osoba koja predloži film takođe govori o filmu koji predstavlja.
Vaše predloge možete slati do petka 13. aprila, na adresu dusangrlja@gmail.com
 
Unapred hvala na odzivu.
Srdacno,
koordinatori ilegalnog_bioskopa
Dušan Grlja i Dragana Jovović

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Orgasmic Birth: The Best-Kept Secret (2005, SAD)
trajanje: 85 min
režija: Debra Pascali-Bonaro
jezik: engleski
predstavlja: Marija Taraba
 
 
ponedeljak, 16. april u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Orgasmic Birth: The Best-Kept Secret, dokumentarni film Debre Pascali-Bonaro, predstavlja senzualan i revolucionaran poduhvat da se razbiju neki od duboko ukorenjenih mitova vezanih za porođaj u našem društvu. Bez ikakvih "medicinskih" prikaza, film pokazuje potpuno drugu sliku dolaska bebe na svet! Navodi na razmišljanje koliko se dobili a koliko se izgubilo od kada su doktori strpali porođaj u bolnice!

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Rockers (1978, Jamajka)
trajanje: 100 min
režija: Ted Bafaloukos
jezik: engleski sa titlovima
predstavlja: Lidija Miletić
 
 
ponedeljak, 23. april u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Rockers je kultni film koji je potpuno urađen na Jamajci i time predstavlja vredno svedočanstvo o tadašnjoj rege kulturi i načinu života na ovom ostrvu. Reditelj Ted Bafaloukos je ovaj film počeo da snima kao dokumentarac, ali je film poprimio drugačiji tok, pokušavajući da se pored same muzike i rege muzičara pozabavi i nekim društvenim pitanjima. Radnja prati Leroy "Horsemouth" Wallacea kome lokalni gangsteri kradu motorcikl, što pokreće dalji niz događaja…

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Shadows (1959, SAD)
trajanje: 81 min
režija: John Cassavetes
jezik: engleski sa titlovima
predstavlja: Dušan Petrović
 
 
ponedeljak, 7. maj u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Bioskop je, 1980ih godina, kada sam bio tinejdžer, bio sastavni deo moje svakodnevice. Tako sam (filmski) odrastao i formirao se u bisokopima u centru grada kao što su Kinoteka, DKC ili, pak, 20. oktobar. I tako je jednom u Domu omladine bio serijal CRNA MUZIKA NA FILMU. Odmah sam odabrao Crnog Orfeja, Lift za Gubilište i film nekog tipa kome nisam zapamtio ime, za koji je muziku radio Charles Mingus, već tada jedan od mojih heroja. Nisam ni slutio šta će me snaći! A snašlo me je 80-ak minuta organskog filma, nečega u čemu učestvuješ, a ne gledaš ga... Nečega što je satkano od finih niti totalne improvizacije gde emocionalno stabilne i zrele scene nemaju skoro nigde racionalnog uporišta, ni u dijalogu ni u radnji, a opet sve te to nekako magično vodi ka kraju... Film koji se najviše od svih koje sam video približio muzici kao načinu izražavanja – Senke Džona Kasavetesa!

[vinston]

Teorija koja Hoda u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:
 
 
Cave of Forgotten Dreams (2010, korodukcija)
trajanje: 90 min
režija: Werner Herzog
jezik: engleski sa titlovima
predstavlja: Milan Stanković
 
 
ponedeljak, 14. maj u 19.00
Magacin u Kraljevića Marka 4
 
 
Pećina Šove (Chauvet) u južnoj Francuskoj, otkrivena je 1994. ispod kamenog klizišta koje je zatrpalo pećinu pre 15.000 godina. Speleolog Žan Mišel Šove, nije ni očekivao da će u njoj pronaći najstarije ostatke pećinske umetnosti nastale između 35.000 i 30,000 godina pre nove ere. Francuska vlada je od tada strogo ograničila pristup pećini, kako bi crteži ostali u nepromenjenom stanju. Da bi snimio film, Werner Hercog je morao da dobije specijalnu dozvolu francuskog ministra kulture. Pravila su ostala striktna i unutar pećine. Svako ko uđe u pećinu mora da nosi specijalno odelo, sa zadržavanjem od nekoliko sati dnevno. Nije dozvoljen dodir unutrašnjosti pećine, niti hodanje van ugrađene metalne staze. Filmska ekipa je brojala tri člana: direktora fotografije, tonca i asistenta. Hercog je sam radio svetlo, sa refletorima koji se ne greju, dok su izvor napajanja opreme bile baterije manjih dimenzija. Posebnost dokumentarnih filmova Wernera Hercoga se ogleda u njegovoj zapanjujućoj iskrenosti i neposrednosti. Ta njegova osobina nije izostala ni u filmu Cave of Forgotten Dreams.