Werner Herzog
Rodjen je kao Werner Stipetic, 5. septembra 1942. u Minhenu. Ovaj kontraverzni umetnik cesto je kroz karijeru povezivan sa razlicitim ludostima, ali ce, pre svega, biti zapamcen po svojim delima: filmovima, dokumentarcima i operama.
Ovaj autenticni Bavarac je imao prilike da zivi i na selu. Njegovi roditelji su se, da bi se oporavili od WW2, preselili na selo, u alpe, gde je on nacinio prve korake i procitao prve knjige. Sa 12 godina, porodica mu se seli ponovo u Minhen, gde zive u istom stanu kao i Klaus Kinski. Hercog istice da je jos tada znao da ce se baviti filmom i da ce Klaus Kinski glumiti u tim filmovima. Ta 12. godina njegovag zivote je bila izuzentno burna za mladog Hercoga. Kada je na casu muzickog bio pozvan da otpeva nesto pred svima, on je odbio. Toliko ga je potreslo sve sto se desilo u vezi sa tim, pa je odbijao sve do 18. godine da uopste i slusa muziku. Kasnije, kada je muzika ponovo postala deo njegovog zivota, izjavio je da bi rado dao 10 godina samo da zna da svira neki instrument. No, njegov zivot je pun ovakvih kontraverzi. I javnih dosetki i izjava. Jedna od najpoznatijih je ta da je, citajuci enciklopediju o filmu u 14. godini, iz nje naucio sve sto mu je bilo potrebno da snima filmove.To i 35mm kamera koju je ukrao iz Minhenske filmske skole.
Studirao je na Univerzitetu u Minhenu, mada je dobio stipendiju i za Duquesne University u Pitsburgu. Napustio ga je da bi otputovao u Meksiko, gde je radio na rodeima. Pocetkom 60ih, kada se vratio u Nemacku, radio je nocnu smenu kao varioc, da bi zaradio novac za svoje prve filmove.
Kao stvaralac, ime je stekao kao deo "German New Cinema" pokreta, u kojem ima jedno od najznacajnijih i najuticajnijih rola (pored Fasbindera, Slendofa i Vendersa). Filmovi su mu visestruko nagradjivani i nominovani, ali i kritikovani. Teme su cesto kontraverzne, kao i okolnosti u kojima ih snima i poruke koje nose.I pored ovih cinjenica, za njega vazi da je najrealisticniji od svih kolega iz novog nemackog talasa.
Mada postoji mogo prica o njegovim strahovima i fobijama, tacna je samo jedna: plasi se kokosaka, i u svakom od njegovih filmova se nalazi po neka. Jos jedna zanimljivost je da cesto kao glumce uzima ljude sa podneblja na kojem snima svoje filmove, na taj nacin ostvarajuci autenticnost onoga sto snima, postizuci atmosferu u kojoj se dogadjaji odvijaju.
Za kraj sam ostavio cuvenu anegdotu o cipeli. Kada je njegov prijatelj, Erol Moris, zapeo na svom projektu o grobljima kucnih ljubimaca, javno je izjavio da ce pojesti svoju cipelu, ako ovaj dovrsi svoj film. Kada je film konacno zavrsen 1978, sam Hercog je organizovao javno jedenje svoje cipele. Po njegovim recima, razlog za to je ne samo da bi drzao do svoje reci, nego i da bi inspirisao svakog sledeceg autora koji "zapne" snimajuci svoj projekat da ga ipak dovrsi do kraja.
Filmografija:
http://www.imdb.com/name/nm0001348/
