Izvor:Filmske radosti
Autor: Radiša Cvetković

Ovih je dana u listu „Politika” izašao tekst sa naslovom „Da li su filmadžije povlašćene?” u kome Gorica Mojović, kao član skupštinskog odbora za kulturu, iznosi stav da budući Zakon o kinematografiji, čiji je nacrt nedavno usvojen, nema dovoljno opravdanja da bude ostvaren. Naime, po rečima dotične, taj Nacrt zakona stavlja filmadžije u povlašćen položaj jer „suviše novca odlazi na (domaći) film”.

Međutim, došlo je do potpunog promašaja suštine problema, a to je verovatno najbolje rasvetljeno sinoć u Domu omladine Beograd gde je Zoran Janković, filmski kritičar, održao tribinu/predavanje pod nazivom „Padaj silo i nepravdo”. Tu je dat, kako se u podnaslovu može i naći, jedan kratak pregled skrivenih srpskih fimova ovog milenijuma, mada se zalet u izlaganju išao još od osamdesetih godina prošlog veka.

U tekstu Gorice Mojović, umesto pretresanja krucujalnih pitanja koja se tiču kvaliteta filmova dolazi do prezasićenih naglabanja i prepirki. Stoga je priređeno predavanje razarajuće delovalo u odnosu na pijačna gađanja ciframa koja se mogu čuti kada god neko zine o finansiranju domaće kinematografije. Zoran je uspeo da potpuno razgoliti i de facto pokaže kako je nešto opako trulo u državi Danskoj i da je bilo dosta razmahivanja brojkama. Umesto toga, on je puštao inserte iz mnogih „velikih” filmova koji su ohrabrivani, odnosno plaćani državnim (našim!) novcem, ali koji su ostali skriveni zbog svoje sramote, a ne iz ideoloških ili bilo kojih sličnih pobuda. Sve brojke su navedene, čitani su članci iz novina, delovi lažnih svedočenja iz intervjua, izveštaji sa festivala, a ponajviše su filmovi sami za sebe govorili koliko je novac uložen u njih proćerdan, što je možda i loš eufemizam. U stilu velikog Poara, Zoran je razotkrivao redom sve koji su hteli da se sakriju već duže vreme (ovakva tribina je potrebana na kraju svake godine kao oštar osvrt i svođenje računa!) i sve po spisku ih obelodanio, tako da nama prisutnima ostalo samo da probamo da ostanemo do kraja predstave prisebni od šokova.

Blago je rečeno da smo svi kolektivno bili zgroženi predočenim zlodelima (Zoran je bez preterivanja to lepo definisao), apsolutno negledljivim promašajima, da se neki uključeni u rad na njima, čak naknadno odriču svog učešća i kriju, baš kao Bred Pit koji se, ako niste znali, obreo u jednom filmu Božidara Nikolića. Samo ću reći da je popularna holivudska zvezda pokrenula sudski spor kako bi se obustavila distribucija DVD-eva po SAD-u, remek-dela pod nazivom „Tamna strana sunca”

Ali ne bih nepotrebno da dužim, pošto možete poslušati kompletno predavanje. Pare sa konkursa za finansiranje domaćih filmova će biti najbezednije (kolike god da su!) ako ne odlaze na stvaranje filmova koji su poslužili Zoranu Jankoviću kao ilustracija za temu tribine. Mnogo je važnije raditi na raskrinkavanju veza koje podržavaju takve bizarne radove i kako do takve vrste korupcije dolazi.