02. septembar 2010.
Izvor: Filmske radosti

Prva srpska superherojina bila bi plava i ličila bi na glavnu glumicu iz „Konana 1“, izjavio je Artur H. Kolin (Arthur H. Colin) član žirija na festivalu „Silafestu“ u Velikom Gradištu. Kolin tvrdi da se raduje što je opet u Srbiji i priprema predavanje o pravljenju specijalnih efekata i maski u filmovima za osnovce u tom gradu.

Otkud to da ste opet došli na „Silafestu“ i da li je to samo zbog festivala?

Ne samo zbog festivala. Jako je lepo vratiti se nazad, jer smo ja i moja supruga uživali prošli put kada smo dolazili. Nakon prošlogodišnjeg učestvovanja na festivalu, pitao sam našeg domaćina da li bi mogao da dođem opet u Veliko Gradište i on mi je odmah ljubazno rekao da mogu. Stvarno se prijatno osećamo ovde.

Radili ste u velikim filmskim hitovima kao što su „Konan“, „Odiseja“, „Crvena Sonja“, „Sukob Titana“... Da li pripremate maske za neki novi film i o kakvoj se sceni radi?

Da, trenutno snimamo film u Portugalu i dobra stvar je to što ćemo raditi u Madridu, ali i Engleskoj. Posebno mi je drago što opet radim u tom engleskom studiju, u kojem sam počinjao kada sam bio na fakultetu. Pripremamo projekat i početkom septembra krećemo sa snimanjem. Radi se o jednoj pomalo nasilnoj sceni koja se odvija u snovima. To je jedna utvara koja želi nekoga da ubije i njegova žrtva leži na tlu a on joj vadi srce rukama. To nije baš horor film, ali ponekad kada radim neke scene u filmovima one moraju da imaju efekat šoka na publiku. Takav je bio zahtev režisera.

Kada smo kod utvara, prvi svetski vampir bio je upravo iz okoline Velikog Gradišta. Reč vampir je baš odavde dospela u bečke novine, a odatle otišla u svet. Da li ste nekada pravili maske vampira u svojim filmovima i kako bi osmislili masku tog srpskog vampira?

Ha, ha, čuo sam za to. Jesam radio maske vampira na početku svoje karijere. Jednom sam čak imao film u Koreji gde su glavne akterke bile vampirice. Jedna od najzanimljivih maski je bila za film „Drakula“ sa Lorensom Olivijeom. Hm, kada bi radio srpskog vampira bio bi to neko visok i mršav sa upalim obrazima. Verovatno bi ličio na Kit Ričardsa iz „Rolingstonsa“.

Priča se da su srpkinje lepe žene. S obzirom da ste vi jedan od vodećih svetskih umetnika majstora za maske ljudskih lica, da li bi mogli da zamislite masku neke superheroine koja bi ličila na jednu srpkinju? Kako bi ona izgledala?

Bila bi plavokosa i ličila bi na devojku koja je igrala sa Arnoldom Švarcenegerom u „Konanu 1“. Naravno sa velikim mačem. To je ono što mi prvo pada na pamet. Znate, koncept superheroina se menja sa godinama. Nekada su to bile devojke kao Ursula Anders u „Džejms Bondu“ a danas kada pogledate recimo „Avatar“ shvatimo da publika želi jedan potpuno izmišljen lik superheroja i da takav lik prenese u stvarnost.

Čuli smo da ste za đake osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ u Velikom Gradištu pripremili specijalno predavanje o tome kako se prave specijalni efekti, kostimi i maske u filmovima. Da li ste ikada držali predavanje tako mladim ljudima?

Zapravo jesam. Pre samo tri nedelje u Nici je bio festival animacije gde je bila grupa mladih, između ostalog i iz Rusije. Ipak, za mene je bilo iznenađenje kada sam saznao da su deca kojoj ću držati predavanje u Velikom Gradištu uzrasta od 9 do 13 godina. To će biti veoma interesantno, jer sam radio efekte za dečije filmove, što je naročiti izazov i privilegija.

Kako se svetska ekonomska kriza odrazila na kostimografiju i generalno film u svetu?

Veoma. Ja imam studio u Madridu, ali je problem nastao sa raspoređivanjem državnog budžeta. Naime, taj novac je mnogo više išao ka muzejima, jer oni donose direktan prihod u turizmu, dok su filmski studiji dobijali mnogo manje novca, jer je nama potrebno više vremena da napravimo isti prihod. Ono što mi radimo je veoma blisko izradi replika za muzeje, tako da smo naš posao okrenuli u tom pravcu. Ekonomska kriza je žestoko pogodila kinematografiju i obim investicija u filmskoj industriji smanjen ja za trećinu.

Opet su popularni SF filmovi u svetu, kako vam se čine oni danas u odnosu na vreme kada ste vi počinjali, pre skoro pola veka?

Danas se dosta razlikuju zbog kompjuterske tehnologije. Neki režiseri i dalje koriste stare tehnologije i efekte, a neki mnogo više rade preko kompjutera. Tako da kada poredite te dve tehnologije, to vam je slično kao da poredite pozorište i bioskop. Imate ljude koji žele da idu u pozorište, a imate i one koji više vole bioskop.

Kako vidite budućnost svetskog filma i da li će kompjuterske tehnologije preovladati ili će opstati film zasnovan na pozorišnoj umetnosti?

Mislim da će nastaviti da postoje i kompjuterski i filmovi zasnovani na pozorišnoj umetnosti. Znate, to mnogo zavisi od samog producenta i ekipe koja radi film. Ipak, sigurno je da će se sve više ići ka kompjuterski pravljenim filmovima. Ne smemo zaboraviti generaciju koja sada ima 14-15 godina i koji su potpuno u svetu kompjutera, a to znači da ćemo imati sve više majstora za specijalne efekte na računarima.













Postojeći komentari | Pošalji komentar