Slobodan Šijan – Kako sam sistematski opstao na filmu

Početkom osamdesetih godina prošlog veka Slobodan Šijan je za četiri godine snimio četiri filma po kojima će ostati u analima srpske i bivše jugoslovenske kinematografije. Publika se rado odazivala bioskopima u kojima su prikazivani Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Kako sam sistematski uništen od idiota, Davitelj protiv davitelja, a povodom stogodišnjice filmske umetnosti, Akademija za filmsku umetnost i nauku je Ko to tamo peva proglasila za naš najbolji film.

 
Međutim, autor koji je imao jedan od najboljih početaka u istoriji našeg filma, nije nastavio tako silovito kao na početku karijere i posle petog filma, Tajna manastirske rakije (1988), punih petnaest godina je čekao na snimanje novog filma, tako da je nastavio opus tek u 21. veku kada je režirao dva filma: Siroti mali hrčki 2010 i S.O.S - Spasite naše duše, koji nisu ponovili uspeh njegovih ranih radova.
 
Međutim, Slobodan Šijan je opstao u našoj filmskoj umetnosti kao izuzetno značajna pojava čije se ime izgovara sa istinskim respektom. A kako sada vidi vreme u kome je stvorio svoje najuspešnije filmove, protiv čega se i kako borio i kakav je beleg nosio, govori u emisiji Drugi vek u kojoj, između ostalog, otkriva zašto se nikada nije osećao kao deo jugoslovenskog filma i kako su se njegovi najpoznatiji filmovi u inostranstvu iščitavali drugačije nego kod kuće.
 
Urednik i autor emisije  „Drugi vek“ je Nebojša Popović a reditelj je Vladimir Momčilović. Ova epizoda je prikazivana je 17. mart 2009. godina.
 
 
Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.