19. februar 2011.
Izvor: Filmske radosti | Radiša Cvetković

Svi već dobro znamo kada će početi 39. Fest i koliko će trajati, tako da ću odmah preći na stvar. Očekujem da će ovi naslovi biti prepoznati kao relevantan vodič za prekaljenu publiku, ali i za one koji vole da vide nešto novo, drugačije i van ustaljenih obrazaca festivalskih zavodljivih najava i reklama.

1) „Sećanja na razvoj”, Migela Kojula (Miguel Coyula) je film u koji verujem da može doneti osveženje na Fest-u koji se već duže vreme nekako zaglibio u prilično neinvetivnim ostvarenjima. Migel je umetnik koji je skrenuo pažnju svetske javnosti pomalo čudnim, ali izuzetnim alternativnim filmom „Crvene bubašvabe” (Red cockroaches) koji je snimljen skoro bez budžeta - 2000 dolara. To mu je prvi dugometražni film, pa se nadam da će i „Sećanja na razvoj” - oslanja se na stari kubanski film iz 1968. godine pod nazivom „Sećanja na nerazvijenost” - biti, barem približno dobar prethodnom filmu.

2) „Poslednji cirkus” je film od koga takođe dosta očekujem. Ove godine ga je preporučio i Tarantino, nagradivši ga u Veneciji Srebrnim lavom za režiju i nagradom za najbolji scenario. Aleks de la Iglesia je španski autor sa kojim se naša publika upoznala devedesetih sa „Perditom Durango” ili kasnije komedijom „Ferpektan zločin”. Filmofilima je verovatno poznatiji po filmu „Dan zveri” (The day of the beast) – otkačenoj crnohumornoj filmskoj grotesci.

3) „Živ zakopan”, Rodriga Kortesa u kome se cela radnja filma događa u sanduku. Kažu da je dosta dobro osmišljen i da znalački gradi neizvesnost i napetost, sa neverovatnim obrtom. Mislim da sam po sebi predstavlja izazov i za snimanje, ali i za gledanje – definitivno nije za klaustrofobične.

4) „Lešinar" - Pablo Trapero proslavljeni argentinski reditelj („Leonera” ili „Lavlja pećina”, i „Crane world”) će se predstaviti novim trilerom o osiguravajućim društvima. Sećam se „Leonere”, pa sam zbog toga pomislio da bi i ovde mogao da nas prijatno iznenadi. Mafija, krv, seks, mito i preljuba. Sve je tu. Valjda nije omanuo.

5) „Video sam đavola” Vun Kima (Ji-woon Kim) iz Južne Koreje je nakon žestokog horor-trilera „Priča o dve sestre” stekao renome autora koji ume dobro da uznemiri gledaoca. Nakon par „nežnijih” filmova, vraća se akcionom trileru sa mnogo krvi, tako da verujem da se ovde opet vraća starim opsesijama.

6) Suzan Bir, danska autorka, poznata po filmovima snimljenih po Dogma pravilima - „The One And Only”, „Posle venčanja" (After the wedding), „Otvorena srca” (Open hearts), dolazi sa novim filmom koji ne zaostaje po kvalitetu za spomenutim. „U boljem svetu” je drama čiji je dramski okvir krajnje jednostavan, ali je izveden na izuzetan način.

7) Rumunska drama „Utorak posle Božića” je još jedan rad iz talasa trenutno, jedne od najznačajnih kinematografija Evrope. Radu (Muntean) je režiser koji je stekao ime u svetu filma sa „Papirom koji će biti plav” (The paper will be blue).

8) Nešto što izgleda kao kompletan autorski rad (debitant) je delo „Musanski dnevnici” reditelja, scenariste i glumca Jung Bum Parka. Južna koreja krije mnoge talente, nadam se da je ovo jedan od njih. Ovaj predlog skoro bezrazložno iznosim. Volim da odgledam nešto što niko ne zna kako bi moglo da izgleda. Mislim da se tu negde i krije draž festivalskog duha.

9) „Majke”, Milčeta Mančevskog, makedonskog filmskog autora čije radove pratim od njegovog prvog celovečernjeg filma „Pre kiše” kojim je uspeo da impresionira ceo svet. Mada ovde nema Radeta Šerbedžije, očekujem da će uspeti da zatvori krug svoje vizije.

10) „Med”, Semih Kapalanoglu. Film koji se mora uvrstiti u spisak. Turska navala i dalje ne jenjava. Osvojio je Zlatnog medveda prošle godine na Berlinalu. Zapažena gluma sa psihološkom ustreptalošću u odnosima između oca i sina. Usudio bih se da kažem da me je na trenutak podsetio na rusko remek-delom: „Kako sam proveo prošlo leto” (Aleksej Popogrebski).

11) Za filmofilske zanesenjake svakako preporuke za 52. minutni dokumentarac „Mišel Seman” koji govori o istoimenom slavnom filmskom kritičaru koji je zašao u ozbiljne godine, ali i dalje ostaje veliki filmofil očaran pokretnim slikama. Taj ugledni kritičar će biti specijaln gost festivala i održaće „masterklas”.

12) „Biblioteka Paskal”, je film mađarskog reditelja Sabolca Hajdua (Szabolcs), nastao u koprodukciji nekoliko zemalja. Po onome što sam video i čuo („making of”, trejleri, članci, izjave reditelja...) deluje kao jedna od vedrijih drama, šarenolika i otkačena sa zamiljivim likovima.

13) Iz dužnog poštovanja, stare majstore uvek valja ispratiti. Kiarostami je napravio jos jednu saradnju sa Žulijet Binoš koja je prošle godine krunisana nagradom u Kanu (Najbolja glumica) za ulogu u ovom filmu koji se zagonetno zove „Overena kopija”. Opet nezaboravni dijalozi u kolima, zavodljivo jednostavna i predivna gluma. Topla preporuka.

14) „Crni Labud”, Darena Aranofskog čije meandriranje pratim od diplomskog filma „Pi”. Ovoga puta stiže sa jednim radom oko koga se prelamaju različita mišljenja, ali čini mi se da uspeva da se pokaže u svetlu dostojnom pažnje.

15) „Neprijatelj”, Dejan Zečevića i „Zajedno”, Mladen Matičevića preporučujem jer su predstavnici domaće kinematografije. Možda ću sam sebe psovati što sam ovo stavio, ali vredi pokušati.

16) Filmovi u Jugoslovenskoj kinoteci. Naravno, posebne preporuke se odnose na retrospektivne i prateće programe gde će, na primer, biti omaž prvom Fest-u sa najznačajnijim ostvarenjima koja su se videla te 1971. godine i ciklus „100 godina Nikolasa Reja” povodom stogodišnjice rođenja tog značajnog reditelja. Dunko Tucaković će tom prilikom prilikom predstaviti svoj projekat, dokumentarni film posvećen upravo Nikolasu Reju, koji, nažalost, još uvek nije završen.

Na ovoj listi nema previše „zvučnih imena” jer mislim da postoji neka stalna publika koja ih prati godinama, a oni koji ne pipadaju strogim fanovima ciklusa mnogonagrađivanih autora (Vudi Alena, Kitana, Istvuda, braće Koen...), neće se osećati posebno dirnuti novim delima. Verovatno je to rezultat što sama po sebi ta dela više vrede kada se razumeju u kontekstu autorskog stila, nego izvan njega. Da je neko od njih, poput Kiarostamija, uspeo da se osokoli i načini smeliji potez, mislim da bih uspeo to da prepoznam. Dakle, nisam se bavio reputacijom velikih imena, nego skrivenim biserima koji bi mogli da ovaj festival prodrmaju nečim što će biti dragoceno ljubiteljima filmova za duže sećanje i eventulano repriziranje.

Dok sve ono što je moglo da se nađe na Festivalu, a nije, zaslužuje poseban tekst, koji će uslediti kada se „predstava” završi.

Poslednji savet se tiče korišćenja programa Fest-a, odnosno sinopsisa koji daju kratak siže filma - izbegavajte da se rukovodite pomenutim sinopsisima jer su nevešto ispisani i najčešće navode na zabludu. To je duga tradicija nečega što se očigledno ne može tako lako iskoreniti.

Požurite do blagajna. Traži se karta više. Vidimo se na Fest-u!


Postojeći komentari | Pošalji komentar

Balkanima 2010.

Nov dom Kinoteke