29. mart 2010.
Izvor: Filmske radosti | Novosti

Osamdesetih godina, studijima „Avala filma“ šetali su Sofija Loren, Karlo Ponti, Marija Šnajder, Žan Luj Trentinjan, Pirs Brosnan, glavni Trifoov glumac Žan Pjer Leon, Enki Bilal... a Piter Justinov nije želeo da boravi u hotelu, pa je u Košutnjak dovukao svoju „pokretnu kuću“...

Do kraja 1986. u Srbiji je proizvedeno oko 85 filmova u koprodukciji sa stranim partnerima, među kojima su i svetske poznate holivudske kompanije MGM, „Kolumbija pikčers“, „Paramaunt pikčers“, „Tventi senčeri foks“, Dan Tana... kao i čuvene evropske kuće, britanski BBC, „Vorvik“ i „Smart eg pikčers“, francuski „Le films modern“ i C.O.F.C.I, italijanski Dino de Laurentis, „Merkuri films“ Karla Pontija, nemački CCC, „Filmprodakšn“, „Berolina“... švajcarski „Retom“, norveški „Norsk film“, grčki „Akropolis films“, mađarski „Hungarofilm“...

U to vreme, u „Avala filmu“ funkcionisala su četiri velika filmska studija (od kojih su dva imala i bazene za podvodno snimanje), sa najsavremenijom scenskom, tonskom i rasvetnom tehnikom, filmska laboratorija... a Srbija je posle Češke bila druga zemlja u Evropi u kojoj su se snimali veliki strani filmovi. Posle pauze devedesetih godina, kako zbog nestabilne političke situacije, ali i zbog uništenja „Avala filma“ i neuređene regulative u oblasti kinematografije, od 2003. do danas u Srbiji je snimljeno samo 11 filmova. Dolazak megazvezde Rejfa Fajnsa, koji je za snimanje svog prvog rediteljskog filma izabrao upravo Beograd, deo domaće filmske javnosti podsetilo je na slavnu epohu iz osamdesetih. Istovremeno, to je ulilo i nadu da se dolaskom Vanese Redgrejv, Džerarda Batlera i drugih holivudskih glumačkih imena iz Fajnsovog filma, taj period može obnoviti. Neki drugi, upućeniji u naše filmske prilike, smatraju da se ovaj veliki događaj ipak može smatrati „mađioničarskim trikom“ Anđelke Vlaisavljević, koja je Fajnsa i dovela u Beograd.

Ono što sigurno uliva optimizam, jeste činjenica da se dolazak Fajnsa poklapa sa zvaničnim primanjem Srpske filmske asocijacije u članstvo Međunarodne asocijacije filmskih komisija (AFCI), svetsku profesionalnu organizaciju koja se više od 35 godina bavi promocijom zemalja kao filmskih lokacija. AFCI okuplja više od 330 članova širom sveta, a ulaskom naše asocijacije u njeno članstvo, Srbiji se otvara mogućnost da ostvari značajnu zaradu ukoliko se pokaže kao kvalitetna, jeftina i atraktivna destinacija za snimanje filmova. Tu šansu prepoznali su Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo kulture i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koji su podržali Srpsku filmsku asocijaciju. Koliko je značajno afirmisati poruku „Snimajte u Srbiji“ („Film in Serbia“), izraženo u ciframa, izgleda ovako: Mađarska je samo prošle godine od snimanja stranih filmova inkasirala više od 270 miliona dolara, Bugarska oko 180, a Rumunija blizu 100 miliona. Češka, i čuveni studiji „Barandova“ (poznati po velikim holivudskim produkcijama među kojima je i „Amadeus“), više nemaju vodeću poziciju u regionu kao nekada - izgubljena utakmica da dovedu Džordža Lukasa sa novim TV serijalom „Ratovi zvezda“ i zarade blizu 80 miliona dolara, propraćena je skandaloznim kritikama u javnosti.

Američki producenti, po rečima Miljena Kreke Kljakovića, scenografa koji je angažovan u inostranstvu i radi s velikim autorima, idu tamo gde su porezi najmanji, uslovi najbolji, i gde ih očekuje profesionalno filmsko osoblje. Danas je to Mađarska, koja je preuzela liderstvo u ovom delu Evrope.

Mađari su 2003. zakonski uveli najpovoljnije poreske olakšice inostranim produkcijama, poreski benefit ili povraćaj novca u iznosu od 20 odsto, što i te kako utiče na finansijsku konstrukciju jedne industrije kao što je filmska. S druge strane, to im donosi ogroman profit, zapošljavanje velikog broja ljudi, mnogim pratećim firmama i preduzećima obezbeđuje posao i podiže imidž čitave države u svetu - ugostivši najveće filmske autore, reditelje i glumce današnjice, poput Nikolasa Kejdža, Ridlija Skota, Donalda Saterlenda... objašnjava Kljaković.

Reditelj Darko Longulov, koji takođe poznaje filmske prilike u inostranstvu, smatra da će uslovi za rad ovde biti sve bolji i bolji, i da su naši aduti u odnosu na druge zemlje u okruženju - tradicija u pravljenju filmova.

Film se ovde radi skoro šezdeset godina, naše „filmadžije“ nisu „od juče“, što bi trebalo iskoristiti u ovoj promociji. Postoji i veliki entuzijazam mladih filmskih autora da se takmiče, da idu u korak s nekim svetskim standardima i da tu odrede svoje mesto, što je takođe vrlo značajno, jer doprinosi kvalitetu rada.

Ako bismo učili iz svetskih iskustva, kako kaže Ana Ilić, izvršni direktor SFA, ona nam pokazuju da 25 zemalja u svetu danas nudi podsticajne mere, uključujući i 42 američke države koje se u tome takmiče međusobno, i da bez takvih olakšica ne možemo očekivati da ćemo biti konkurentni za strane producente. Njima je još uvek rizik da dođu u Srbiju.

SRPSKA FILMSKA ASOCIJACIJA

Srpska filmska asocijacija (SFA) je neprofitno udruženje firmi i samostalnih radnika iz oblasti filmske i TV produkcije, čiji je cilj podsticanje i privlačenje inostranih produkcija u našu zemlju, a samim tim i ekonomski razvoj. Pored lokacija, u ponudi asocijacije su i naše filmske ekipe, usluge, oprema...SFA promoviše i preporučuje svoje članove stranim producentima i filmskim stvaraocima koji joj se obraćaju u potrazi za kvalitetnim uslugama i lokacijama, i na taj način obezbeđuje da strani partneri u Srbiji dobiju vrhunsku podršku za svoju produkciju, da saradnja sa nama ne bude „eksces“, nego da budu zadovoljni i da se vrate kod nas. Članovi UO su Ivan Pribićević (predsednik), Anđelka Vlaisavljević, Lidija Kuručki, Marko Paljić, Miloš Đukelić, Miroslav Mogorović, Tatjana Garčević, Vuk Marjanović i Aleksandar Denić.