15. februar 2010.
Izvor: Filmske radost

U dvorani Kuturnog centra Beograd od 16. do 18. Februara održava se „Italijanski neorealizam na filmu“. Na programu je pet filmova za koje Kulturni centra ima obezbedjena prava za prikazivanje na traci od 35 milimetara.Autori filmova su velikani neorealizma: Felini, De Sika, Roselini, Latuada, De Santis.

Filmski serijal je deo projekta Godine neorealizma: Smernice italijanske fotografije koji se u Kulturnom centru Beograda, Likovna i ARTGET galerija, realizuje 3-28. februara 2010.

Prvog dana u 18 časova se održava tribina na temu „Italijanski neorealiyam na filmu“ na kojoj govore Dušan Makavejev, Slobodan Šijani i Nebojša Popović. Nakon tribine od 20 časova sledi projekcija filma „Čudo u Milanu“ (Miracolo a Milano,1951) u režiji Vitoria de Sike.

Antologijski film italijanskog neoralizma . Tragikomedija pod uticajem Čarlija Čaplina Renea Klera sa elementima fantastike, utopije i oštre satire. Film se odigrava na periferiji Milana gde se ljudi iz daščara sukobljavaju sa vlasnicima zemljišta. Scenario su napisali Ćezare Cavatini (Cesare Zavattini) Vitorio De Sika (Vittorio De Sica), Suzo Čeki D Amiko (Suso Cechi D`Amico) Mario Kjari (Mario Chiari), Adolfo Franći (Adolfo Franci) po Cavatinijevom romanu „Dobri Toto” , (Totó il buono). Uloge tumače Ema Gramatika (Emma Gramatica) Frančesko Golizano (Francesco Golisano), Paolo Stopa (Paolo Stoppa) Đuljelmo Barnabo.

Film je pobedio na Kanskom festivalu, a takođe je dobio nagradu Udruženje njujorških filmskih kritičara, kao i nagradu Sindikata italijanskih filmskih novinara.

Narednog dana (17. Februara) publika će biti u prilici da od 19 lasova pogleda film „Bez milosti“ (Senza pietà, 1947), Alberta Latuada. Posle II svetskog rata Latuada postaje neorealista i izjavljuje da se samo filmovima o narodu mogu izneti temeljne istine o životu društva. Latuada odmah snima dva neorealistička filma: „Banditi“ (Il Bandito) 1946. godine i „Bez milosti“ (Senza pieta) 1947. godine. Oba filma bave se teškim posledicama rata i problemima malih ljudi. Snimani su na autentičnim životnim ambijentima i na lokalnom dijalektu.

U filmu „Bez milosti“ Latuada u neorealizam uvodi rasnu problematiku kroz priču o tragičnoj ljubavi mlade Italijanke koja pokušava da se izvuče iz kandži prostitucije i američkog vojnika, crnca koga igra Džoni Kicmiler koji je nešto slično igrao u jugoslovenskom filmu „Dolina mira“ Franceta Štiglica.

Od 21 čas na programuje film „Probisvet“ (Il bidone, 1955) u režiji Federika Felinija. Opora realistička drama o trojici varalica koji, prerušeni u sveštenike, varaju sirotinju. Glavni prevarant je Augusto, a pomagači su Roberto koji želi da postane italijanski Džoni Rej i Bruno koga, zbog želje da postane slikar, zovu Pikaso.

Poslednjeg dana od 19 časova na programu je film „Gorak pirinač“ (Riso amaro,1948) Đuzepea de Santisa. Ovaj film je klasik neorealizma i jedan od najuspešnijih poratnih italijanskih filmova u inostranstvu. Govori o iskorišćavanju radnica na pirinčanim poljima Pijemonta. Posebnost ovog filma je erotski naboj u glumi Silvane Mangano koja je postala prva pin-up glumica u italijanskoj kinematografiji.

Film je nominovan za Oskara za originalni scenario

Od 21 čas termin je rezervisan za Roberta Roselinija i njegov film „Gde je sreća?“ (Dov`è la libertà?, 1954). Ovaj film je primer satiričke fikcije u italijanskom neorealizmu. Glavni junak planira savršeno bekstvo iz zatvora ali ne uspeva da ga realizuje jer je u međuvremenu zvanično oslobodjen. Neočekivana sloboda potpuno uništava junaka filma koji se osamljuje, izopštava od sveta i na kraju vraća u zatvor.